Uzgonio bi u nju k'o Šumi bolid u Grand prix Monte Carlo. Popio bi joj vodu posle kupanja, a sidu bi joj oprostio u svako doba. Deskripcija ženske persone čiji su atributi toliko izazovni da bi se i sam papa zapitao zašto koji kurac jebe dečake kad bi mogao posedovati takvu žensku lepotu? Lice Afrodite, a obline dovoljne da postignu ekvilibrijum u odnosu na sve daščare i lopate koje šetaju ulicama.
Njena pojava leči impotenciju, a ukoliko dozvoli braći Matić da je opipaju verovatno će od velike želje da je ugledaju magično progledati. Tip žene zbog koje bi i najtvrđi konzervativci drešili kesu i platili uslugu prijateljici noći, da se naša heroina kojim slučajem bavi opsluživanjem širih narodnih masa, a najveći hipohondar bi u nju uletio k'o Pantelić u ofsajd bez kondoma, te s guštom pokupio kondilome pride.
Tovarni konj, kao često spominjana životnja koja je morala da pretrpi svakakve muke da bi teški tereti u davna vremena bili prevezeni od tačke A do tačku B postao je sinonim za seksualne aktivnosti i korišten u konotaciji gde ljudi ispoljavaju sado-mazo porive prema ženkama.
- Brate, imaš sekund?
- Šta je, koji kurac, zar ne vidiš da jedem? Sad zbog tebe moram da prekidam.
- Mamu ti penetriram.
- Bravo, veoma kul. Šta hoćeš, degenu maloumni?
- Imaš li slučajno broj od Tamare?
- Koje Tamare? Tamare primam-ga-sve-u-16-Kamare Tamare ili nisam-kriva-što-sam-ravna-k'o-stativa Tamare?
- Ma one male Tamare. One buržujke razmažene.
- Aahh, javno dobro Tamare? Koji će ti kurac njen broj?
- Da je pitam da mi pozajmi kosačicu. Posećuješ li ti ikad ginekologa?
- Jedino kad pregledam tvoju mamu.
- Šta misliš koji kurac mi treba broj, 'oću da joj ga uvalim?!
- Evo ti broj, mada ne znam šta ćeš od nje. Likuša je em zgembava, em glupa k'o dva kurca.
- ZGEMBAVA?! S'ti mutav?! Tovario bi' je k'o tovarnog konja! Ako je jebem daću da mi odseku kurac i odoh u harem da čuvam šeikove pičke. Daj da ga uvalim Taci, a posle ga kerovima baci!
- Uput, pa kod psihijatra.
- A ček, ti je kao ne bi jeb'o?!
- Ne bih. Ja volim malo kurpulentnije dame.
- Izvini, zaboravio sam da se ti zalažeš za jednakost prava grobova i misica. Pošto si u vezi sa nosorogom.
Nizak i jako kurčevit lik. Za razliku od stip pandana nema snagu da se na nju vadi, pa često dobija preko pičke lajave.
-...i tu ti on uzme i istrese me k'o perut iz kose. Išutirao me brate jurio sam zube k'o klikere po ulici. Glava mi zuji evo šesti dan k'o kineska mašinica za šišanje.
-I treba, kad si Asteriks jebeni.
Idealan način da se dugonogoj koleginici iz susedne kancelarije zavučete ispod stola, kada vam se požali na problem sa računarom.
Njih 200 se gura u kadar. Trude se da ih makar malo kamera uhvati kako se kikoću, pucaju balone ili otvaraju nevešto usta na neku izdrkanu pesmu.
Srećniji će čak i za mikrofon, da otpevaju svoj hitić, koji će za par godina biti zaboravljen, ili neki evergrin Silvane ili Tome. "Dobre su i tvoje pesme" rekoše "al bolje da idemo sa proverenim stvarima. Samo obuci nešto gde ti se vide bradavice. Ne ful, naznaka samo. I otvaraj usta kao da pušiš".
I onda...oko 11 i 30. Tamni se ekran. Dim iz veštačkog govneta plavi pod, i u crnoj haljini izlazi ONA. Sa sve sisama, usnama kao da je pojela četrdeset tona semenki i promuklim glasom. Potpuno sama, ne mora da se gura sa nesrećnim sportskim komentatorom Raletom Simićem ili plodom slabina blaženopočivšeg Mirka Alvirovića. Samo ona, veštački dim, eventualno koja PINK balerina... i kukavica koja liči na njenog oca u Beogradu, dok prolaze kroz crveno.
Kako je ona to zaslužila?
Uvek je bila prosek pička. Uvek. Čak i 2006. kad je bila plava i extra curvy, bila je u najbolju ruku... parče. U 2018. je nakaza.
Pesme su joj limunadica. Pošto je sve iz 90-ih slušljivije od današnje kakofonije - pamte se. Ali to važi i za druge iz devedesetih.
Da li je takav tretman zaslužila mitskim urokanim mužem, čije je ime kandidat za ulazak u SI sistem fizičkih jedinica, kao jedinica za prebačene veš mašine preko granice u jedinici ratnog vremena - AR?
Nije.
Zaslužila je jer smo mi proklet narod. Izbacili smo za 1400 godina postojanja, desetak pristojnih osoba, sedam od kojih nisu želeli da imaju ništa sa maticom, a za ostalu trojicu se država pobrinula da ih mrzimo još od dečjih udžbenika.
Jer zlo, kič, šund, nestručnost, smrad, govno prekriveno šljokicama...mora da buja.
Zato će Žitorađanka do neizbežno brzog kraja ove ujdurme zvane država Srbija snimati specijal nekim drugim danom, ne dozvolivši sebi da se pomeša sa nesrećnim Ralom Simićem, Memedovićem, zvezdom granda iz 2010. ili Slagalica voditeljkom broj 4.
Al' neće još dugo, jebem nam svima mater. Neće još dugo. I taj kraj neće biti bombastičan. Biće obično crkavanje tuberkulotičnog psa.
Srećna vam svima NG.
Momkova naredba patetičnoj devojci, na početku veze.
On: Ok, zabavljamo se, ali jednu stvar moraš da znaš - nema ni kučeta ni mačeta! Mrzim te nadimke. Jasno?
Ona: Važi, anđelčiću!
Posao iz snova svakog Srbina. Zašto bi ustajao svako jutro, odlazio na posao, mučio se u nekoj fabrici, kad možeš da radiš nešto na internetu? Avaj, prosečan naš građanin, uglavnom slabo ima predstavu šta je to "nešto" Nije on ni imao vremena, da se tehnološki i informatički opismeni.
Bežao od kurira pozivara kao mladić. Tukao se u redu za hleb i mleko. Borio se na ulici, za bolje sutra. Dobio pendrek na Terazijama, suzavac ispred skupštine. Proveo tri meseca na topu PVO. Oženio se, dobio decu, jurio na sve strane da ih prehrani. Pa kad je i mogao, da nauči da radi nešto na internetu? Naučio je malo nešto društvene mreže. Zna da tvitne, da lajka ili šera neki dobar status a i komentariše bogami ponekad. Možda bi on sada posle svega, i naučio da radi nešto preko interneta, ali nema vremena - mora da sruši Vučića. Preko interneta, naravno. Samo da se ta sitnica završi, i eto bolje budućnosti za njega, njegovu decu i unuke, perspektive, posla. U nekoj fabrici. Za par stotina evra. Ne posla na internetu, naravno. Nema on vremena sa tim da se mlati.
- E vidi ga Milanče, što je kupio novi auto, a?
- Ma lako je njemu, znaš da on radi nešto preko interneta. Čekaj, stigla mi notifikacija od kurirove aplikacije, sigurno se Luna iz zadruge opet s nekim kresnula u WC-u.
Trajno mentalno oboleo.
- Promenili su identitet Jozefovoj deci. Sad su na trošku Austrije.
- Badava. Neće se nikada sastaviti u glavi. Sjebo ih je stari do života.
- Jes vala. Otišli su Frojdu na istinu.
Krem za cipele koji je u "onome" (plastičnoj teglici) sa "onim" (sunđerom) na vrhu, pa ne čistiš cipele old school, nego samo namažeš preko. Pa još i miriše. Nije imalin, nije četka i još mu niko nije dao ime. Najčešće ne može da se nađe odma, jer se koristi uglavnom za slave i venčanja, dakle retko. Nema ime, ali ga svi znaju.
- Majka, jesi videla ono za cipele, bilo je tu u plakaru?
- A ono, naravno - eno ga u drugoj fioci.
Nedavno sam kumovao. Bepče, devojčica.
Mama, tata, kako ćemo?
Kume, da mi tebi kažemo kako nećemo: nemoj ove današnje krateže i pomodarije: Mia, Tea, Iva, Una,Anja, Enja, Inja... Sara? Dobili smo dete, a ne čizmu. Tara?! Pa kad poraste, da slušam magupčiće kako se hvale da su se peli na Taru... I nemoj neke Pelagije, Evpraksije, Genoveve i tako to. Za sve ostalo, kume, tebi na volju.
Dao sam detetu ime Milena. Po zauvek mi dragoj osobi, čiji dan odlaska računam kao dan svršetka svog detinjstva.
Poznajem tri Milene: 20, 40 (zamalo) i 60 godina. I sve tri me gledaju blaženim pogledom i sa osmehom, jer svaka od njih misli, najozbiljnije misli, da sam detencetu dao ime upravo po njoj.
*
Provukao sam se nekako kroz Slaviju u Kralja Milana, pa odmah desno u Milutina, uzbrdo. Na raskrsnici sa Njegoševom "stop" i pešački. Njegoševom, odozdo, od Cvetnog trga, ide ona, držeća i utegnuta. Pamtim je iz studentskih dana - ništa konkretno: gledanje ispod obrva, sitan nemušti flert u prolazu. Prepoznao sam je uprkos tolikim proteklim godinama; ona mene, taman i da je obratila pažnju, teško da bi.
Stupa na pešački, korača kao po manekenskoj pisti, vitka, uspravna, svesna, "takete-takete-takete...". Ja držim krš u brzini na pola kvačila, turiram da ne ugasi, uzbrdica, a za mnom kolona.
Ona misli, ja turiram za njom...
Ovo gore su primeri. Definicije nema. Od Adama naovamo, nije se rodio taj koji bi uspeo da definiše. Niti će.
Na osnovu dnevne štampe i saopštenja policijskih portparola u Srbiji, uvertira za nanošenje teških telesnih povreda/ubistvo.
Za primer pogledajte stranice crne hronike.
Malerova surovija sestra bliznakinja. Za razliku od svog tabadžijski nastrojenog burazera, ona nikoga ne bije, ali nikome i ne prašta. Prizivaju kao dobru, pamte samo kao lošu.
- Brate, treći ispit u dva roka na kome mi fali bod!
- E, šta ti je karma.
Sve ovo što ću da ti kažem posle ove rečenice je suva istina al sam pička mala pa ću se fino ograditi. Nema odgovornosti, nema krivice.
- Nemoj me držati za reč al mislim da ti se žena jebe s kumom...
- S kojim kumom, ja drugog kuma osim tebe nemam?!
- Pa nemaš.
Iako termin neodoljivo podseća na šlajmaru iz neke videoigre sa automata, reč je o crkveno-slovenskoj reči za 'čuvara pravoslavnog trona u odsustvu patrijarha'. Termin je postao dostupan širokoj javnosti kada je Blic predstavio Amfilohija u ovoj ulozi - epizodnoj, doduše.
Ujedno, ogroman roditeljski propust u pogledu zastrašivanja dece, jer naspram mestobljustitelja, babaroga, drekavac, čupava baba i cigani deluju nekako fegetasto.
Imaju mnogo različith konteksta i primena. U praistoriji su se zajedno sa bradom koristili za čuvanje namirnica i sitnog oruđa u njima. Kod starih slovena su predstavljali korak bliže bogovima jer bog bez brkova bio je predmat sprdnje. Na prvi pogled možda deluju varvarski i nije strano da ljude sa njima neki gledaju kao 'drvoseče', ali takvi mučenici trebaju pogledati novčanicu od 100 dinara ili ukucati na guglu "Nidžo Tesla" i shvatiti da ih je jedan od najbistrijih umova sveta furao. Predstavljaju obeležje ulaska u pubertet, ali ako se tada zaboravi na njihovo uklanjanje predstavljaju obeležje kruga gejmera. Ako osoba sa njima u tom uzrastu jede pasulj ili neki drugi kašasti obrok, tada oni dobijaju posebni kolor, posebnu pozlatu i njihovo obličje postaje gadno za videti.
Sin: Eee, ćale de si stavio penu za brijanje?
Ćale: Prošli put sam ti dao pa nisam video da si skinuo to tvoje paperje. Gore ostavljaš a dole na nulu, a? Eee majke ti ga spalim bezobraznog.
U izvornom stanju. Neprimenjen. Transparentan. Sam za sebe, izvan bilo kakvog konteksta.
Izraz preuzet iz filma "Majstori, Majstori" - "Ovo je uvodna tuga. Ništa konkretno. Tuga kao takva."
- Kevo, šta ima za ručak?
- Pasulj.
- I šta još uz pasulj, slanina, kobasice?
- Ništa konkretno. Pasulj kao takav.
„Polako, prijatelju, uzmi vazduha malo”. Tako se kaže kad neko otvori usta pa izruči oval predjela direktno u stomak, sipa 4 tanjira čorbe, isvrne zdelu sa ruskom salatom preko svih sarmi koje je mogao da dohvati sa položaja za stolom, a onda se dohvati pečenja kao da je upravo istrčao maraton.
- Brate, jedi kol'ko 'oćeš, al' ostavi i za ostale bar kožurku neku, neće niko da ti otme.
- 'Oću, mame mi, mmnjamslurp!
Uvodna rečenica kojom vas ukućani pripremaju da vam saopšte da su vam pokvarili kompjuter, televizor, mobilni telefon ili bilo koji drugi elektronski uređaj i da možete da se oprostite od podataka koje ste tu imali.
- Kevo, zašto ne mogu da upalim komp? Šta si sjebala?
- Nisam ja ništa! Nisam mu ni prilazila!
- Lažeš! Zaboravila si pikslu u mojoj sobi. Ispričaj mi u detalje šta si napravila pa da popravljam! I budi brza, uvenuće mi avokado na farmi!
- Nisam ja ništa napravila, ne znam što ti ne radi.
- Jesi išla na net da gledaš horoskop pa pokupila neki virus?
- Ma nisam bila na netu! Samo sam otvarala onaj Solitaire pasijans.
- I od pasijansa je crk'o komp?
- Ja sam ga otvarala kao i uvek što radim a onda mi se pojavilo nešto na ekranu.
- Šta nešto?
- Pa ne znam, nešto sivo, neko obaveštenje.
- Jesi ga pročitala?
- Šta da čitam kad ne znam engleski? Ja sam samo kliknula X da to ugasim i onda je nešto počelo da krči i požuteo je ekran. Onda sam ga iščupala iz struje dok ti ne dođeš i eto ... sad neće. Nisam ja ništa kriva!
