Jeban, prejeban, izlomljen, polomljen, ama 2 pare ne valja.
- Šta se radi Miko, kako je deda Žile posle onuj nesreću?
-Evega sprcan leži u krevet s gipsano korito do gušu.
-Mrda li?
-Mrda mamu mu jebem, makar da je umreja pa da uzmem kuću i 2 štale, ovako ću kako stvari stoje cel život na grbinu da ga secam.
Porodična logistika, porodična diplomatija. Noseći stub u kući, u mestu, u državi, i onda kada svi ostali stubovi, drveni, betonski i ljudski, zataje.
Bez roptanja prihvata svaku ulogu koju joj domaćin, sinovi i životne okolnosti namene. Savlada materiju, pa ide tragom svojih muškaraca, krpeći rupe, zamazujući fleke, spasavajući što se spasti da posle njihovih slavnih pohoda, velikih misija od presudne važnosti za vaskoliko Srpstvo i, uopšte, čitav kosmos.
Vremena se menjaju, okolnosti se menjaju, srpska majka ostaje onakva kakva je oduvek i bila. A kako joj je, šta se sve prelama i prolama po njenoj duši? Haj'te, molim vas, kada je to uopšte bilo bitno? Srpska majka će nam sama prva reći da nije bitno.
Srpska majka Milica u misiji na dvoru sultana Bajazita.
Srpska majka Marica koja rečju zaustavlja kažiprst na orozu pištolja na slepoočnici svog vojina Mitra i prati njega i njihovog najstarijeg sina na jutrenje.
Srpska majka kojoj su one jeseni oko Avramijevdana dve zakrvljene šumske "vojske" odvele dva stasala sina, a ona, udovica, ostala kod kuće sa petoro nejakih. Kuku tebi, sejo mila, šta ćeš sad? Šta Bog da. Neće ni ovo doveka da traje, moraće da se završi, neko će morati da pobedi, pogledaće brat-pobednik brata pobeđenog, izbaviće ga...
Srpska majka koja pere četiri, pet, šest muškaraca - koliko joj je zapalo, toliko pere, jer je toliko trebalo da joj zapadne.
Srpska majka koja je izučila kako radi razglas, kako se kreću cene za iznajmljivanje i koga treba pozvati za kvar, a koga ako izbije svađa ili tuča. Snosi sa sinom kabaste kutije na trotoar, pa ih tamo čuva, drhtureći na mrazu i čekajući pijanog kombistu koji opet kasni.
Obavezan test svakoj ozbiljnoj vezi, ako od nje očekujete nešto više. Od trenutka kada počne život u dvoje, vaše singl kućno ponašanje izlazi od domena tajnosti i nagađanja, i u toj svojoj (ne)običnosti izlazi pred oči partneru. Pri tom obično teže prođu žene, jer ih je glupava moda napravila lutkama, koje uvek dobro izgledaju i lepo se ponašaju, uz kompletno negiranje ljudske fiziologije. Životom u dvoje razbijeni su mnogi tabui: da žene prde, hrču, da ne nose uvek sexy veš, da im poprilično porastu dlake do naredne depilacije, da jedu beli luk, da znaju da se prejedu i da podrignu posle toga, da posle stiskanja mitisera izgledaju zastrašujuće...; da muškarci plaču kad vide krv ili dok gledaju film, da koriste preparate protiv opadanja kose, da neki imaju isto toliko kozmetičih preparata kao i žene, da im ne smeta kad im smrde noge, da brišu nos o delove nameštaja ili tepih, da bez problema nose pocepane gaće... Pa onda napraviti kompromise po pitanju nekih drugih navika: da ona ne suši kosu ili ne epilira noge u dnevnoj sobi dok on gleda utakmicu; ili, da on brže čita novine i ne pali pljugu u WC-u, kad ona unutra mora da se šminka i da pije kafu; ili, da ona ne želi sex svaki put kad se skine, a da je on i dalje voli, iako svakodnevno masturbira; da stres i nervoza njemu stvaraju potrebu za izolacijom, a njoj za raspravom i plakanjem... Vaše nesavršeno ja i vaša nesavršena druga polovina – ako realnost bez problema zameni fikciju sa početka veze, onda je to definitivno korak napred.
Možda i znam, ali treba samo maalo da se potrudim, no mrzi me, a kad si već počeo da mi činiš uslugu, uradi to lepo do kraja dok ja blejim.
Vaš drug.
U svakoj prilici doćeran. Formalno obučen po modnim standardima šezdesetih. Dvadesetogodišnjak u tijelu dvadesetogodišnjaka u garderobi šezdesetogodišnjaka. Strogo štovani profesor Terzić u crvenom điletu bez rukava, bijeloj košulji sa patrljkom kravate koji viri.
Prikladno odjeven za roditeljski sastanak.
Iako se brkovi jošte nisu formirali, cipele su lakovane.
Naočare dabome.
Noćas se spremamo u disko.
Ja sam luda.
Ti si lud.
Ja sam brza.
Ti si brz
Ja sam pošla golog stomaka.
Ti si poš... Pa profesore hemije idemo li u disko ili na simpozijum hemičara u... đe li se već okupljaju. U Sutomoru jašta.
Serem vam se u retortu Terzići.
Uvertira pred odlazak na ekskurziju (sa sve počasnom pratnjom) do službenih prostorija plavaca.
Sam položaj tela tokom ovog veličanstvenog čina je krajnje jednostavan - interpretator sa raširenim nogama i glavom okrenutom ka zidu, na koji su takođe naslonjene ruke, nonšalantno čeka trenutak kada će se naći u zadnjem delu marice.
Naravno, u njegovoj glavi ne mora nužno vladati potištenost i beskrajna tuga zbog svih koraka načinjenih na stranputici koji su ga, na kraju, doveli do ovog položaja. Ma gde bre, boli ga patka, na njemu je samo da skapira kako će se nositi sa epitetom "od ranije poznat policiji". Doduše, o tome ipak mora da misli samo ako nekad završi u dnevnoj štampi.
Zvuk rotacije je tu da upotpuni ambijent.
-Buraz, je l zovemo Šomaru na pijanku?
-Teško će se taj odazvati, sinoć ga videh, drži zgradu da ne padne.
Prema Američkim filmovima, veoma isfrustrirana persona koja ima veoma kratak fitilj i najmanja varnica može da dovede do njegove eksplozije. Pretpostavljamo da je to zaista tako, jer dovoljno je samo zamisliti srednjovječnog siromaha u plišanom kostimu na plus 30, pred hiljadama ljudi i sve je jasno.
Čim radi to što radi, logično je da je u pitanju očajnik kome je svaki dolar bitan, što da bi djeci platio školu, što ženi alkohol i bratu kauciju zbog krađe veš-mašina. Kostim mu NIKAD nije neki kul lik, tipa Betmen ili Pamela Anderson, već je to uvjek neki retardirani rođak Teletabisa (sisata krava u vojničkoj uniformi na primer) u kojem on mora da se ponižava pred publikom za tričavih 190 dolara mjesečno.
Misaoni dnevnik maskote- Zeleni Delfin, dan 714.
-Još jedan dan. Počeo je veselo -jebeni kikiriki. Neki klinci sa zapadne tribine me gađaju pregorelim kikirikijem. Opet! Ne bi to toliko smetalo da mali govnari ne pogađaju delfinu u oči pa mi sve upada u kostim. Do sad su se već spustili do tabana, k'o da gazim po žiletima. Opet će Džejn da me pošalje u pičku materinu kad joj budem tražio masažu nogu. Kurva. A ovi klinci će da najebu, ovog malog znam, znam u koju školu ide, Tom se zove, kikiriki ću u dupe da mu nabijem, mamu mu balavu.
Uf prošlo 20 minuta, moram da skakućem opet. EN-DEN-DI-NI-SA-VA-RA-KA-TI-NI....
na tribini
-Bobe, Bobe, vid' delfina blesavog! Ha ha ha!
-Ej ti zeleni delfinu, skači fino jebem li ti strinu! Ha ha ha!
-To Bobe! Čuo te je, ha ha ha! Vidi ga, pokazuje srednjak!
-To što ti je u ruci, sestrici zavuci! Ha ha ha!
-Ha ha ha! Bobe kralju! Evo ga trči ka nama! Vid' ga oće da preskoči ogradu! Zakačilo mu se peraje za šiljak, Auf ase razbio! Ha ha ha! Gađaj ga koka-kolom, Bobe!
-Puf! Bulzaj!
-To! Prsnulo ga je u oko, vid' kako se bacaka okolo! Ko riba na suvom! HA HA HA! I odvede ga murija! Eh!
-FAK JU DOFIIIIIIIN!
-Bobe mađijo, mislim da sam se upišao od smijeha!......
Ponedeljak, dvorište osnovne škole Ambraham Linkoln, 1:50 PM
-Aaaaaaaa! - začuo se krik u daljini. Iznenađena dječurlija se okrenu prema izvoru buke. Zaprepašćeni, vidjeli su plišanog zelenog delfina sa kesom kikirikija kako trči prema njima. Razjareni delfin je išao pravo na pjegavog Toma koji je uplašen stajao u mjestu. Bjesni delfin mu ote kockastu YU-GI-OH torbu i poče je šutirati parkingom, pa je plasira Bekamovskim efeom na direktorovog Forda. Knjige i sveske poispadaše, a sveska iz Biologije sa nacrtanim dojkama pade pred Sintiju iz sedmog-tri. Psiho delfin se tu ne zaustavi, već uze kesu kikirikija i strpa je Tomu na glavu ujedno mu lupajući šamare. Na kraju, delfin skide Tomove gaće, ponese ih kao trofej i ode u pravcu Đakovice ostavivši upišanog i uplakanog Toma da godinama kasnije ima noćne more o definima.
Vrsta pića koje se služi po kafeterijama, pravi se tako što na običan kapućino dodate 100 dinara.
Podjebavačko pitanje upućeno nesretniku koji se očigledno zlopati s nekom teškom fizičkom rabotom - drvima, sekanjem, kopanjem itd.
Naravno, priticanje u pomoć nije opcija. Nijesam ja ruke na ulici našao.
- Možeš li mu šta, Sizife?
- Jedi govna, Zevse.
Fora kojom roditelji pale klinca koji ima veće šanse da napiše ćirilični komentar na sajtu B92 nego da ga roditelji vode sa sobom u goste.
- Sine, idemo mi malo na kafu kod Maje i Branka. Budi dobar!
- A ja? Šta ću ja da radim ovde saaam? :kmee:
- Sine, pa ti sedi ovde i čuvaj kuću! Mora neko da čuva kuću!
Tehnika vezivanja pertli koju praktikuju ponosni vlasnici pivskog stomaka.
Disciplina iz naslova izvodi se prema sledećim pravilima:
- obaviti zasićenje organizma kiseonikom metodom "tri puta tri" - serija od tri spora duboka, tri brza plitka i ponovo tri spora duboka udisaja (čuvati se hiperventilacije)
- udahnuti jednom sporo, duboko, ali tek preko pola kapaciteta pluća (puni udisaj bi doveo do potpunog ukrućivanja torza te bi ovaj bio potpuno nesavitljiv kao tvrdo naduvani dušek za plažu)
- odlučnim pokretom (ali bez naglog trzaja) načiniti pregib gornjeg dela tela ka tlu, do granice koju dozvoli stomak;
- pristupiti vezivanju pertle, uglavnom koristeći čulo dodira.
Potpuno je uobičajeno i normalno da čujete stenjanje (što će se desiti u 9 od 10 slučajeva); to što čujete ste vi, a u pitanju je automatska radnja organizma kojom se oslobađa viška pritiska. Ne pokušavajte da obuzdate ovu refleksnu radnju jer: a) nećete uspeti; b) ako ipak uspete, znajte da pritisak negde ipak mora da se oslobodi što će u najboljem slučaju učiniti putem tugaljivog prdeža a u najgorem putem pucanja moždane aneurizme što može izazvati trenutnu smrt ili teška neurološka oštećenja.
Po obavljenoj radnji, ispravite se; osetićete vrtoglavicu, te je vreme da pristupite vežbama opuštanja i disanja u trajanju od najmanje tri minuta, nakon čega možete ceo postupak ponoviti radi vezivanja druge pertle.
Antonim svakom sportu u kojem dolazi do kontakta između igrača. Ima i u baletu kontakta, ali pederskog. '' Šta se odmah žališ što sam te malo pomilovao špicom po cevanici. Ovo je fudbal, nije balet.''. Balet je babaroga. Njime se udara na mušku sujetu i provjerava se dubina rezervoara trpljenja koje pojedinac može da podnese. Ovonijebalet kartu upotrebljavaju najčešće oni koji se svojim akcijama i potezima staraju da igra na terenu ne liči na balet, a bogomi ni na sport..To su oni nesrećnici koji su se rodili nekih šeststotinjak godina prekasno, pa na polju ne mogu da zavitlaju buzdovan kroz nečije koljeno, već moraju đonom da miluju i maze.
I
Krik. Ptice lete s obližnjeg drveća, okreću se glave u radijusu od stotinu metara, traže izvor. Kola se zaustavljaju. Svi blijedi.
P: E'o vam faul. Šta leži ovaj? Malo sam ga dohvatio. Nije ovo balet, ovo je fudbal.
L: Ne pomjerajte ga dok ne dođe hitna. Neka provjeri neko reaguju li mu zjenice.II
Žamor u publici. Zaspali se bude.
A: Slomio si mi ruku!
B: Šta se žališ, susrele nam se putanje. Nije ti ovo balet, ovo ti je šah.
Udariti, Švajznuti, Raspaliti, Mlatnuti
Tehničke smetnje radio-aparata:
Voditelj Radijske Emisije: Poššštovan viiii ššš oci dobrodošššš
Branec: Aco ded ošajdari ga da ne šuška!
*DUM*
Nepoznati Signal: Ja dize mašinen šnel und file menge...
Branec: Si vido ne boji se šuša boga već batina oma Švabe vata!
Novotarija koja lagano mijenja SMS-ove, MMS- ove i ostale MS-ove jer pored fizičke odvojenosti koju je donio telefonski poziv, kao i zvučne izolacije koju su donijele porukice donosi sasvim novu vrstu otuđenosti gdje se više i ne kuca već samo odabira prigodna slika uz već pripremljeni tekst. Poput old skul novogodišnjih čestitki koje je samo trebalo potpisati i ništa više.
- Evo mi stigla čestitka u vidu stikera, nije loše ovo, da ne mora čeljade kucati poruku.
- Ima li stiker "učestvujem u žalost"?
- Ne da ja znam.
- Ništa onda.
Pregaziti nekoga na putu i žrtvinim eritrocitima prekrečiti zebre i druge ležeće saobraćajne znakove.
- DE GLEDAŠ JEBEM TI MATER! Nisam ti ja Petra Cvijić pa da farbam horizontalnu signalizaciju s tobom. Pun grad ovih samoubica...
Sjebaćeš se, druže
Upozoravamo sagovornika da ono što ćemo sada reći je neverovatno i nama, te da smo ujedno fascinirani šta se dogodilo.
-.. uzmem kućni, pogledam, nepoznat broj. A znam da samo baba zove na kućni i da ga samo zbog nje nismo isključili.. ali tebra ovo nije baba.
- Pa ko je jebo ga ti ? prozbori više
- Uđem brzinski proverim odakle je pozivni dok još zvoni.. Brate pazi šta izgovaram.. Gvineja Bisau. I javim se tebra.
- JAVIŠ? Pa to su bre oni hakeri što ti uzmu 40 evra samo što vezu uspostaviš !
- Znam matori ali se setim da nisu priznali Kosovo, i rekoh neka ih.
Ne znam kako se to desilo, ne znam ni da li sam ja kriv zbog toga ili okolina, ova zemlja, ovi ljudi ili onaj vrhovni Arhitekta, onaj gore sa cudnim smislom za humor, ne znam nista ali znam da mi se citav zivot sveo na te tri prazne reci. Samo da prodje.
Samo da prodje matori, pijan, da prodje i da me ne vidi, da me ne upljeska opet. Da prodju kevine masnice da moze opet da izadje iz kuce i odvede me na kolace. Da prodje osnovna skola, da ne gledam vise ove kretene, da prodje ovaj osecaj odbacenosti, od drustva, od nje, glupaca, da je bar nasla nekog nego ovog glupandera iz sedmog dva, ne zna bre dve prosirene recenice da sastavi, ne zna koliko je jedan na kvadrat.
Samo da prodje srednja, da upisem faks, da me prodje ovaj osecaj besa kad ga vidim opet pijanog, ne vredi, lomim ga vec godinu dana, ne vredi, covek je resio da istraje, govedo pijano, ne vredi, tucem se sa calcem ko sa najgorim neprijateljem, da odem iz ove kuce u kojoj sam kao zver, u kojoj sam besan, samo da prodjem prijemni, samo da prodje faks, kum je rekao da me ceka mesto u firmni, samo da prodje reizbor opet.
Samo da prodje hiperinflacija, da ne jurim jebene marke i da me ne juri murija, da prodje ovaj kljuc, a ja cu posle da izcesljam bravu, da prodje prva noc u zatvoru, prodao me jebeni drug iz kafane, uzeli mi pertle i kais, jebote, pa necu da se besim, da prodje ovaj posao a da me ne nahvataju, opet, da prodje i ovo sudjenje.
Da prodje rat, miris krvi ovog sto sam ga roknuo sa dva metra, ove pre njega nisam video, pucali su oni, pucao i ja, nismo se videli, ovaj me gledao, cak nije bilo ni mrznje u njegovim ocima, da prodje rana od gelera u nozi da bacim ove stake, ne mogu bre da serem kao covek, da prodje sto nemam kucu, jebi ga, palio si i ti tudje, dobro nisi ti, ali jesu tvoji, bio si s njima.
Samo da prodje ova muka od razvoda, jebem joj mamu ludu, upropastice i ono malo lepe slike sto sam imao o njoj, da prodje radna nedelja, da dodje vikend, da vidim svoju cerku, ima najlepse kikice na svetu i najsladje kaze "tata, ja tebe jojim".
Da prodje mamurluk, osecaj krivice, opet sam napravio sranje i izgazio nekog ni krivog ni duznog, da me prodje zelja za samodestrukcijom, za kockom, da prodje dan a kad prodje dan da prodje noc.
Samo da prodje ovaj osecaj nemoci i tuge i ljubavi i ogorcenja sto ne mogu nista da promenim, sto sam nemocan, sto nije moja, sto se ne javlja, sto 300 puta dnevno proverim fon a na njemu nema niceg, da prodje zelja i patnja, da prodju sulude misli, da prodje jul, avgust, septembar. Da prodje jebeni zivot, moj a opet nisam glavni glumac u njemu nego sporedni. Da prodje sve.
Samo da prodje.
Na jeziku konobara, zajednički naziv za porudžbinu na koju su potpuno zaboravili.
- Alo, šefe, 'oće li taj sladoled od limuna u čaši za mene?
- Ide!
Tonu sranja koje čekaju da ih se rešimo. Inače matematički gledano zilijarda nije konstantan broj i varira između jedan i kvadrtrilionzilionapišljivihparmiliardinadevetikub.
Brate ne mogu na fudbal stvarno! Imam zilijardu sranja da naučim za ispit..
-Da brate razumem... Moraš da naučiš celu jednu knjigu.
Ili fensi rečeno lajf kouč.
Kleopatra i Vidovita Zorka dvadeset prvog veka.
Ono što su devedesetih bile vračare i proročice to su danas motivacioni govornici.
I jedni i druge mlate praznu slamu, prodaju maglu i otimaju pare nesrećnima i zbunjenima.
Motivacioni govornici su samo imali dvadeset i kusur godina fore da izuče zanat i zapakuju to isto štivo da deluje malo otmenije.
1) Vidovita Smiljka: Dušo, vidim vam jedan veliki dobitak...
Pera: Baš sam juče dobio zaostalu platu iz 1996, ali...
Vidovita Smiljka: Jel' vidite, dušo, da sam pogodila? Meni kad zaigra levo oko, greške nema.
2) Hrizantema Nestorović, motivacioni govornik: Kako zračite tako privlačite. Da biste ostvarili nešto morate biti uporni, nema posustajanja.
Perin sin: Meni ovih meseci baš ne ide, žena ostala bez posla, deca poludela, plata kasni...
Hrizantema Nestorović, motivacioni govornik: Ne smete biti tako negativni. Takvim stavom se ništa ne postiže. Morate da imate jaku želju za onim što želite.
Perin sin: Ali ja sam platu zaradio, šta ima da je privlačim...
Hrizantema Nestorović, motivacioni govornik: Ne, ne i sto puta ne! Ne smete imati izgovore. Čovek mora da se duboko zagleda u sebe i prevaziđe svoje greške. Samo tako se postiže potpuno zadovoljstvo samim sobom. A kada to postignete, sve će vam biti nadohvat ruke.
