Apsolutno zabranjeno voće. Forbidden! Odbij, objekat pod video nadzorom! Ukoliko imaš imalo karaktera, morala i principijalnosti, nećeš je gledati kao seksualni objekat, nego kao ono što ona zaista i jeste - sestra najboljeg ortaka. Ništa više, ništa manje.
Jeste, u početku je mala i slatka, ispali joj mlečni zubići, ima roze mašnicu u kosi, šarenu haljinicu koju joj je majka kupila i crvene sandalice. Ometa vas dok igrate PES, hoće da ide sa vama na basket, plače ako je ne vodite u šetnju, ma i u grad bi da vas prati, čisto iz znatiželje, da vidi šta vi to tamo radite. Sve je to lepo.
Ali ona raste. I razvija se. Bogme, lepo se razvija. I onda ćeš jednog dana, dok ti ortak bude trknuo do prodavnice da kupi kevi prašak za pecivo, ostati sa njom sam u sobi. Naravno, imaćete o čemo da pričate, samo što ćeš uhvatiti sebe da je sve manje gledaš u oči, a sve više u grudi. Ili u dupe, kada se okrene da vam dohvati čokoladu da vas posluži. Unutrašnji šamar! Trgni se! Jebote, ona je sestra tvog najboljeg ortaka. SE-STRA NAJ-BO-LJEG OR-TA-KA! On je i onako ljubomoran na sve muškarce u njenoj blizini, šta ti to treba? Da izgubiš ortaka zbog ove male... Joj, kakvi mala, gledaj kol'ke sis... ALO! Pogled u oči i ne razmišlj... Hmmm, nikad nisam primetio kako lepe zelene oči im... BRE! U čelo! Pogled u čelo i razmišljaj o nečemu neseksi. Baba! I deda! Baba i deda rade u bašti. One stvari! Baba i deda rade u bašti one stvari! To je to! Jes malo bolesno, al' deluje...
Može da bude izbeglica ali ređe i oni su se povezali kao creva većinom. Čovek bez korena, bez igde ikoga sam u tihoj noći. Koren u kamen slabo ide, neće. Ide plitko, ispod površine dovoljno da drvo životari ali i najmanji povetarac ga čupa na zdravo.
- E brate je l imaš nekog molera, treba da gletujem nešto?
- Imam, zvaću ga...
- A je l imaš nekoga da prodam neki stari regal?
- Imam, zvaću ga...
- A je l imaš nekoga da mi zameni grejače na kolima, teško pal...
- Druže je l si ti rastao na kamenu?
- Pa ja sam sa Kosova brate.
Leba, salama i kečap. Tri čarobna sastojka koji, ujedinjeni, daju dovoljno energije da izguraš dan. Za danom. Leb je tu da obezbedi ugljene hidrate, salamura predstavlja veoma kvalitetan izvor proteina, dok kečap svoju ulogu u obroku igra tako što podmaže zalogaj kako bi lakše skliznuo niz gušu, taman toliko da se ne zadaviš, sirotinjo.
Bez obzira na stanje u državi koje sve više podseća na Meksiko, milion nezaposlenih i još dva puta toliko onih koji dirinče od jutra do sutra za minimalac, na glomazne, spore i trome institucije, na procvat kriminala, korupcije i sive ekonomije, na kontejnere koji su toliko zaposednuti da im više ne možeš ni prići da baciš smeće, već moraš da se u maniru Lebrona Džejmsa dobacuješ sa dvades' meteri, na rijalitije kao vrhunac kulturnih dešavanja, na seču plata i penzija i opšte beznađe i psihičko posrnuće, narod ipak nije zaboravio ono što je iznad svega navedenog, za njega najvažnije.
A, to je vihor i koloplet religije i nacionalizma, servirane od strane sprege države i crkve, koji iz pepela uzdižu duhovnu bedu ovog naroda svojim idolopoklonskim pesmicama, religijskim baronijama, praznim obećanjima i bajkama o raju, što na ovom, što na onom izmaštanom svetu, dok vam za svo to vreme ceger seku i jedni i drugi, odnoseći vam život ispred nosa.
No, verujte - biće bolje.
- Dobro jutro, g-đa Maro.
- Dobro jutro. Standardno?
- Jašta nego. Sveto trojstvo! Ali ovaj put alpsku, kontam da se slučajno nađe i neki komad mesa u njoj, žale se kolege da iz dupeta emitujem ciklon-b, počeli su da me izbegavaju, kažu strahuju za svoje živote.................................
Pojte mu, Srbi
Pesmu i utrojte!................................
Ne krstimo se niti pozdravljamo badava sa tri prsta. Zna Srbin šta ga je sačuvalo u najtežim vremenima. Zidarski sendvič!
Pederska zamena za hvala. Ne znam da l' je iko ikad dobio to pivo.
-... i to ti je to.
-Do jaja matori. Imaš pivo.
-Da se nosiš u kurac, znaš! Sat vremena se ovde zajebavam s tobom i ni hvala ne dobijem nego to nepostojeće pivo. Oćeš da ti ga naguram u dupe, a? Jesi imao nekad nepostojeće pivo nagurano u dupe?
Tinejdžerka koja mora da se ponaša kao odrasla osoba da bi odrasli koji su izašli mogli da se ponašaju kao tinejdžeri.
Kukati. Žaliti se na lošu sreću, besparicu i tragičan ljubavni život.
Miroljub Brzaković - Brzi je pevač, koji je hitovima Neće me, pa neće, Prevari me život i Podigla me iz pepela stekao enormnu popularnost. U ovim pesmama je Brzi pevao o socijalnoj problematici tadašnjeg društva, koja je i danas veoma prisutna na našim prostorima. Te njegove pesme, koje su mešavina novokomponovane muzike i književnog realizma, uz Bolji život Siniše Pavića, predstavljaju umetnička ostvarenja, koja i posle 20 godina pokazuju da se malo toga ili čak ništa nije promenilo.
Kada se Brzi polako povlačio sa scene, nije se pojavio niko da preuzme taj trend i da ga popularizuje, što je Saši Popoviću omogućilo da sprovede svoju reformu novokomponovane muzike i odvede je na neku skroz drugu stranu.
Ministar Đorđe Genčić: Vaše veličanstvo, vaš otac, Njegovo veličanstvo Kralj Milan je prokockao svu kintu za unapređenje vojske i zapalio za Bukurešt. Nema nameru da se vraća. Načelnik štaba tvrdi da ćemo morati da raspustimo veliki broj vojnika, jer nema para za njihove najosnovnije potrebe.
Kralj Aleksandar Obrenović: Nemojte sad, gospodine Genčiću, da mi prepričavate pesme Brzog. Taman sam nameravao da popijem pivce i opustim se s jednom dvorskom damom, ako me razumete, a vi mi kvarite raspoloženje.
Hardkor folk u vidu krajiške muzike nazvan po zbirci pripovedaka Petra Kočića.
Prvi susret sa krajiškom muzikom pamti se celog života. To je epohalni trenutak, otkrovenje, tektonsko pomeranje bića i bivstvujućeg. Naročito ako su vas u svet nostalgičnih milozvuka uveli Žare i Goci, dva glasa, dva čoveka, dva idola, dve institucije.
Pred njihovim notama pada svaka podela muzike, sve dive i krasive, starlete i kokete, bendovi i trendovi, zvezde i Zvezde Granda, a naročito Ekstra Nena. Zaboravljaš hitove Bate i Seke, sve pevačice koje su prefiks za estradno ime pozajmile iz reklama za uloške, sve patetične i hermetične tekstove, sve Farmere i šarmere, hormone i silikone, botoks i ab-tronik iz Top Šopa. Zaboravljaš Vendi, Indi i Sendi. Kartu bez povratka dobijaju i Lepa Brena i Stara Migrena, sve emisije "Grand parade" i "Sveta estrade". Odlučuješ da skineš sa zidova sve postere Saše Popovića.
Po celi dan slušaš "Radio Krajinu", deseteračke vapaje za domovinom, njivom, ognjištem i imanjem, đedom i ćaćom, toplom pivom, izdatim đeneralima, slaninom i ladovinom.
Svestan si toga da su Žare i Goci pomerili granice. Budući da je tematika njihovih pesama izuzetno širokog spektra, goni te na suze i emotivni preobražaj. Počinješ nekontrolisano da plačeš i dobijaš ponudu od industrije papirnih maramica i toalet-papira "Paloma" da postaneš njihova maskota. Plačeš jer se rađa jedan novi čovek u tebi, a svaki je porođaj bolan. I znaš: Žare i Goci su stubovi naše kulture, neohumanizam, religija u praksi, apstrakcija u formi.
Mrziš kad te pitaju da li više voliš Žareta ili Gocija. To bi bilo kao kad biste majku pitali koje joj je dete draže. Ili koji bi prst manje boleo kad biste ga odsekli. Žare i Goci ne postoje kao pojedinci: tek u njihovom sadejstvu nastaje savršenstvo. Jedan peva, drugi kuka u bekgraundu, pa onda zamene uloge. A tebi toplo oko srca i sve ti se čini da si u raju. Tamo, mesto anđela i harfe- Žare i Goci. Aleluja!
1. Elegijski motivi:
Po krčmama širom svijeta plaćao sam ceh,
zamišljo sam šator, prekrio ga snijeg.2. Istorijski motivi:
Konobaru, brate, ostani do zore, nikada mi nije bilo gore.
O, zašto me prati sreća loša? Izdade me kao Vuk Miloša.3. Hrišćanski motivi:
Ja sam želje ispunio svoje, evo brata - evo krvi moje
molio se, postio na vodi - nema brata dok majka ne rodi.4. Ljubavni motivi:
Nikud, jadan, ne mogu od rugla,
Olivera, strevila te kugla!5. Prehrambeno-tehnološki motivi:
Pijem pivu, ona pije mene. Kažu da ću pogunut zbog žene.
Ako dozna šta se sa mnom zbiva, biće meni ovo zadnja piva.6. Lajfstajl motivi:
Nemoj, rođo, ni po živu glavu bez rakije naručiti kavu.
Sok i vodu izbjegavaj vazda - samo tako moreš biti gazda!
Spavanje sa ishodom prevelikog broja čeljadi u jednoj porodici.
- Brate, ima vas za ceo fudbalski tim, silazi li ti ćale sa keve, svega ti?
- A jebi ga, isekli nam struju, vodu nemamo, kanalizacija nije prošla, loži se Smederevac, preko dana na'rane svu stoku i čeljad, šta će noću da rade nego da spavaju?!
Načiniti grešku i uraditi nešto što se prvobitno nije htelo. Promašiti metu. Fulati. Fejlovati.
Prevedeno, izraz znači ''pogrešno kliknuti'' i time uprskati stvar slučajno, iz nehata.
Poštovana asistentkinjo Ivanović,
Prilažem Vam u atačmentu svoj seminarski rad - ''Ugovor o poklonu u Srpskom građanskom zakoniku'' u pdf formi.
Srdačno,
David Vukašinović, broj indeksa 14/241#############################################
Poštovani Davide,
U atačmentu se nalazi nešto drugo od ''Ugovora u poklonu u SGZ''. Falus impozantnih dimenzija sa sve nabreklim venama, nepozatnog imaoca, s pretpostavkom da ste to Vi. Pokušaću da zaboravim na ovo misklikovanje (prekršili ste kodeks ponašanja) i u međuvremenu, do izricanja eventualnih mera protiv Vas, možete doći na konsultacije u moj kabinet i lično mi dostaviti atačment u realnoj formi.
Srdačno,
asistentkinja Ivanović
Izložiti svoje dnevne aktivnosti na izvol'te. Uživati u egzibicionizmu ili ono, šta znam, imati prevelike prozore bez zavesa.
- E, šta si se zalepio za taj prozor?
- Maša i Zoki opet strimuju jebačinu.
- Uh, daj da vidim! Ona se i ne vidi najbolje.
- No frks, za nekih pet minuta će ona odozgo. Odoh da spremim kokice i vlažne maramice.
Sterilni, takoreći medicinski izraz za jebačinu, za jedan stepen finiji od spavanja. Prvenstveno deo rečnika seksualne edukacije maloletnika, sreće se često u obliku "prvi put imati odnose", "želiš li odnose" i "ihaaaj, otkad nema odnose".
Izraz je vrlo zahvalan za korišćenje, jer ne precizira vid primenjene tehnike, niti rase i vrste učesnika.
Svilenkast tinejdžer, emo orijentacije: "Ne, nemam devojku. Imam odnose jednom nedeljno. Da, imam ljubimca."
Kad se dvoje političara iz suparničkog tabora glođu i trve ispred kamera, ne bi li ostavili utisak nepomirljivih suparnika, a kad se pogase reflektori, raspravljaju za nekom bogatom trpezom, kako dalje da zamlaćuju obećanjima ovaj napaćeni narod i potkradaju one koji im ukažu poverenje.
- Dobro, bre, Mitre, jesi li morao baš onoliko da me pljuješ u emisiji pored mene živa, jesam li ti rekao da ne razotkrivaš marifetluke oko onog preduzeća kojeg sam kupio dok je bilo pod stečajem. (zaglaba ruke u pečenje i kao se mršti) U što je dobra ova krmenadla. Ogladnjeh od one Olivere, jesi li video kučku, sve protrkeljiše uzduž i popreko... (zove konobaricu) Šano, još jedna litra za mog kuma Mitra!
- E, bogami kume, morao sam malo da mu ga dam, znaš kako se pučina ispred ekrana uspali da te sluša kad si grlat i pljuješ po drugome...(zaglaba zube u mesinu) vala ga je ispekao, prva liga. Ej mala, kad će to vino, okopnih dok ti dođeš. Sporija si nego postupak pred ustavnim sudom koji se vodi protiv mene. Nego Dobrivoje, svega ti, šta misliš da ima neka skrivena kamera koja bi nas ovako snimila dok se častimo, e crnje bi mi to bilo nego da saznaju da švercujem naveliko onu robu, (tiše) znaš već koju, zidovi imaju uši...
-Ma da. A priznaj da smo ostavili dobar efekat. Zamalo jedan drugom oči nismo vadili. Eee, dok je nama nas, lako ćemo mi u ovoj zemlji...
-Aj živeli. Sto pet pa opet, pa makar na aparatima.
-Živeli kume!
Imaginarni prostor oskudnih dimenzija, gusto ispunjen agresivnim ološem, u kome naivni mučenik, po pravilu, mora obitavati, eventualno samo proći.
- Gde ćeš, bre, ti u politiku, crni sine, u taj osinjak, znaš i sam kolko si nesposoban?
- Ali, tata, jedan čovek me lično pozvao.
U slovenskoj mitologiji talason je slučajni prolaznik, čija se senka ili telo uzida u građevinu, po verovanju ta osoba umre nakon 40 dana, zbog toga su se zaobilazila mesta na kojima se nešto gradi.
Običaji se vremenom menjaju, menjaju se i zidarske veštine, tako da je danas talason prolaznica sa butovima punim celulita koji se talasaju.
Kada prođe pored objekta koji se gradi, uglavnom joj neki bauštelac dobaci sa zgrade ''Joj, mala što bih te uzid'o'', ili klasično samo zvizne za njom.
Međutim, prolaznica koju odmere sa skele, ne umire nakon 40 dana, već uglavnom promeni trasu kojom se kreće, ili u najboljem slučaju bude prcana od nekog zidara sa skele.
Gazda pazi al' se talasa.
-Uuu dobra, more ćuti tu mešaj taj malter, nemoj grudvica da bude.
Važi gazda.
-I gledaj u mešalicu dečko, zaradi platu.
Jedinica za merenje pacifizma i tolerancije.
-Tuženi, teretite se za ubijanje dvesta trudnica sa Kosova i uništavanje Zida plača ispred doma Narodne skupštine, šta imate reći u svoju odbranu?
-Gazio sam muve, buba-švabe, leptire, pčele sam ubijao hemijskim oružjem iz Kirgistana, ali mrava nikad ne bih, niti sam ikad, zgazio.
-Gospodine Haradinaj, presuđujemo da ste nevini!
U se i u svoje kljuse. To što ti u životu nije umešeno pa obešeno, ne znači ni da ti je Godo pouzdan prijatelj.
Dugačak slogan, ali slogan. Imao smisla u vreme dok su se ljudi makar malo osećali kao deo države, a država na tu njihovu lojalnost koliko-toliko uzvraćala.
Odavno nije tako. Odavno čovek državu doživljava kao nešto što je na suprotnoj strani, kao spregu političara, tajkuna i ostalih povlašćenih kategorija, mašinu za mlevenje koja gleda da te samelje i iscedi i ono što nemaš da bi ona imala resurse za svoje parazitsko funkcionisanje. U takvim okolnostima, u neravnopravnoj borbi u kojoj je od samog rođenja osuđen na poraz, normalno je što zlehudi čovek gleda bar da ublaži posledice tog poraza.
Tako je, vremenom, slogan iz naslova (ne krivicom građanina-pojedinca) izgubio svaki smisao, jer ako ti, u rodoljubivom zanosu, uzvikneš "Državo, evo me, reci šta treba!", a država te gleda belo i nema pojma šta si hteo da joj kažeš, onda to i nije neka država. A pogotovo ne zaslužuje da ti uopšte razmišljaš da li bi za nju, tu i takvu, mogao nešto da učiniš.
Da vidimo, šta je moja država učinila za mene?
- Kad sam se rodio, upisala me je u Matičnu knjigu rođenih;
- Kad je došlo vreme, pozvala me je da pođem u školu;
- Kad je došlo vreme, pozvala me je da odem u vojsku;
- Posle vojske, dala mi je rezervni raspored i zborno mesto;
- Kad sam se oženio, i to je uredno evidentirala;
- Zvala me je na vojne vežbe, a kad je "rezervni raspored" postao "ratni raspored", zvala me je i onda;
- Otkako sam, po prirodi stvari, demobilisan, moja država me se seti početkom godine, kad mi pošalje rešenja za poreze i druge dažbine razne. Ja se, sa svoje strane, trudim da svoju državu ne opterećujem ni toliko.A i zašto bih? Kad čovek pogleda u kakvom su stanju socijalne funkcije države (zdravstvo, školstvo, sudstvo, bezbednost - ne sumnjam ja u svoju državu, taman posla! Da me neko ubije, ona bi odmah skočila da brani moj integritet, a za sve što je manje od toga, bilo bi stvarno neuviđavno da tražim da se država angažuje oko mene), dakle, kad sagleda sve to, čovek neminovno dođe na pomisao da nisu bili ludi oni koji su se rasejali po belom svetu. Za razliku od naivnog pojedinca iz naše priče, oni su na vreme shvatili da je slogan iz naslova odavno evoluirao u:
"Ne pitaj šta država može da učini za tebe, već - koja."
