Ona. Ona sa kojom ti je išlo sve savršeno. Ona koja ti je držala trunku svetlosti u ovom blatištu od života. Tekli su meseci, godine možda. Živeli ste bajku.
Sviđao ti se i onaj njen levi bangavi palac, kraći od desnog. I onaj ožiljak iznad brade. I to što sluša Smitse, usta ih jebem mlohava. I trpeo si njene, ćaleta alkoholičara i kevu, zakletu karijeristkinju. Znala je da ti kuva. Prebranci, ćufte, čokoladno čudo jebeno. Zvala te je pijana, čisto da ti se javi. Ti si spremao kintu za prsten, odvajao od onoga što bi trošio na cigare, čips, novu majicu.
Onda je puklo, onako nenajavljeno. Hajde da ostanemo prijatelji. Ti si odjebao to, koj će ti kurac kurva u životu.
Sad držiš njenu sliku, onu sa motorijade, u novčaniku. Iako imaš dvoje dece i ženu, i posle 14 godina te, kad je vidiš, nešto preseče. I dalje naručuješ pesme u kafani koje te sećaju na to govno. Voliš ti svoju ženu, ali moglo je da bude drugačije. Moglo je da bude sa njom.
- Leba ti, šta napravi ono sinoć?
- Vid'o nesuđenu. Išla korzom sa detetom, pa ono.
- A u kurac. Ćeš na po jednu?
- Ajde.
Svako ima svog. Drugar koga ćeš prvog pozvati u pljačku banke, otimanje devica, dobijanje korpi od mediokritetnih riba i trodnevno pecanje (čitaj- pijančenje), ali u kuću nikako. Nije to za njega, jebi ga, razneće blata po laminatu, posraće se u bide, izmoširaće šlogiranu babu i nabosti je u rame.
A: Koliko ljudi dolazi, šest?
B: Pet. Ipak nisam pozvao Dimsija.
A: Zašto, zaboga?
B: Nije on za kuću, bre. Prošli put se napio i izazvao kera na megdan, nosili se ljetni dan do podne, sve mu čeljusti bile krvave.
A: Kome, keru?
B: Dimsiju, bre, pojeo mu pola dlake. Ker je pobegao u pravcu bugarske granice, od tad ga nismo videli.
Idealan način da nastavite dijalog iako možda nemate pojma o čemu sagovornik priča.
- Pogledaj novi telefon što sam uzeo, ima kameru od 4 megapiksela.
- 4 megapiksela...
- Da, pogledaj kakve su slike. Bolji je sto puta od onog prošlog samsunga.
- Samsunga...
- Taj je bio krš, ovom baterijal traje 5 dana.
- 5 dana...
- I to kad ga maksimalno koristim, a kad ga malo manje koristim traje i nedelju dana.
- Nedelju dana...
- Nekad i duže, dobio sam čak i godinu dana garancije.
- Godinu dana garancije...
- Da da, ali ne verujem da će da rikne, dobar je ovo telefon.
- Dobar je ovo telefon.
- Pa da, znaš i ti vidim.
Najgora moguća pozicija za nekog ko se dvoumi. Zna da će verovatno da se strovali i da će najebati, ali isto tako da može, na neki način, ostvariti benefit, šta god izabrao. Međutim, nema mnogo vremena za odgovor - žica nije čvrsta sama po sebi i može da odvuče na pogrešnu stranu.
- Slušaj. Na tankoj sam žici. Da li da se ubijem ili da zapalim firmu i banku đuture?
- Što bi to sebi radio?
- Jura me već 9 meseci ne plaća, a banka hoće da me izbaci na ulicu...
- Tužiš Juru i gotova stvar.
- Odakle mi pare?! Razmišljaj malo!
- Imam ja druga u sudu, on će to da sredi, neće te koštati ni dinara, a i unajmićemo advokata koji će da se popiša po njima samo tako...
- Biću ti žirant!
Jasno staviti do znanja. Otkloniti svaku sumnju pre nego što bude kasno.
- Čekaj, koliko puta sam ti podvukla da ne brišeš pod peškirom?
- Duuušo, ti znaš kako ja volim kad se ti naljutiš....
- Aaa ne! Još jednom, podvlačim još jednom i pakuj pinkle!
Vrlo zajebana, prosečnoj individui nedostižna grupa intelektualaca, okupljena oko neke alternativne, andergraund, anti, kontra ideje.
- Konobar, dede' još jednu kleku ovde. Duplu! I popusti malo taj radio, vi''š da su zaređale ove naše stare.
- Kelner, budite ljubezni, priđite. Molim Vas da iskontrolište ovog gosta, tek smo na pola dnevnog reda vanredne sednice našeg kružoka, a dotična persona remeti koncentraciju pri donošenju amandmana na prolećni manifest koji planiramo da štampamo u 6 primeraka.
- Drugovi, ovaj čovek je ratovao u Hrvatskoj 4 godine gde je izgubio oko, pa je proteran '95., država Srbija ga nastanila u okolini Peći, gde je ratovao još godinu dana, ranjen u ruku '98., kada je izbegao u Centralnu Srbiju. Onda je mobilisan u PVO za vreme bombardovanja, ojadila ga kasetna bomba i od tada nema levu nogu ispod kolena. Dođe ovde jednom mesečno kad primi 12 'iljada invalidnine, traži da mu se odvrne radio Ravna Gora i popije 12 klekovača, samo zato što nam se lokal zove ''Stara Srbija''. Desi mu se nekad, kad popije, kao ovo danas i kad ga pogodi pesma, da izvadi kašikaru i vrti je na osiguraču oko kažiprsta, ali ne uvek. Ako bi neko od vas trojice, iz vašeg cenjenog kružoka za ''Obnavljanje ideje o jedinstvu Južnih Slovena na Balkanu'' bio tako dobar da ga sam upozori, menadžment našeg lokala bi vam bio beskrajno zahvalan.
Granica koju ne prelazimo iz principa, stvari koje ne bi uradili ni za jednu sumu novca. Stavljanje morala na prvo mesto ispred svih iskušenja koja nam se namiču.
Aj skokni po pivo nemoj da te mrzi.
-Što sam ne odeš da ga kupiš?
A molim te ispod časti mi je da kupujem manje od gajbe dole u prodavnici de me svi znaju, zabrinuće se ljudi, misliće da mi nije dobro.
Skraćeno uputstvo za život. Sva mudrost ovog sveta u malom, koju su opravili iskusni majstori- ne previše mladi, pa da srljaju k'o bizgovi, niti previše stari pa da ih ni ženske više ne zanimaju, već taman sa dovoljno sedih da znaju da će te će te Reno, Pežo i Sitroen zajebati taman kad ti najviše trebaju, a Marko Materaci sjebati uklizavanje baš kad treba da ti donese bogatstvo. Drži se ovih pravila i zgrabio si život za prostatu.
A: Je l' me lokalni đilkoši tovare ili si stvarno smuvao kurvu?
B: Nije kurva, poslovna pratnja. Ona je...
A: Kurva.
B: Ne bre. Ona je devojka koja ima neverovatno tužnu priču, koja me jedina razume, koju ne zanimaju moje pare, ona je...
A: Kurva. Čekaj... Javlja mi se nešto... Da ti ne voziš Sitroena... Ne, ne, Renoa! Klio?
B: Jeste, jebo te. Kako si znao?
A: Ah, ćale i striko nikad ne omanu. Da te poduči drug jednoj drevnoj mudrosti- ne veruj francuskom autu i italijanskom fudbalu. I ne zaljubljuj se u kurvu, jeb'o te pas u nos.
Ispod površine, zagledati suštinu i pokretačku snagu. Limarija može spolja biti lepa i uglancana, ali džaba ako mašina ne funkcioniše kako treba. I obrnuto; možda spoljašnjost nije reprezentativna, ali ako je srce sistema kako treba, šminka se lako sredi.
- Je li, tebra, šta radiš ti sa onom?
- Što, šta joj fali?
- Kako to misliš?! Ide nikakva, čupava, nesređena... Njenog rečnika bi se i prosečni kočijaš postideo... Jbt, ti si ženstveniji od nje!
- Ma, pusti ti limariju, da vidiš pod haubom kako je...
- Zajebi ličnost...
- Ma, kakva ličnost! Ima ona jedan mnoooogo dobar cilindar, taman za moj klip! Pa, kako to funkcioniše, koje podmazivanje, radna temperatura! Pa tempomat! Vr'!
- Ah, to ono, ružne se bolje krešu jer svaki put misle da im je zadnji?
- Možbit da je to... A i znaš ono da od probirača...
- Strvojebu!
Obično vam služi kao opravdanje za neko sranje koje ste napravili
,, Ljudi smo, dešava se. ''
Neoksvrnuta slika razrušenog grada ili ipak Arene svetluca ispod pretanke folije koja se tako ah tako slasno skida: to siktavo šuškanje iz više klase šuškanja, pa onda taj bogati i blago hrapavi papir koji miriše na štampu, na boje, ali taj miris je jedinstven, druga štampa ne miriše tako, pa onda sine sama gola konzerva, tamno, sjajna, žuta ili pak srebrna, uvek to dvojstvo: zlatno i srebrno i nikad nisam mogao da se opredelim koju više volim i dan danas, pa onda taj ritual sa otvaračem za konzerve: on je mali ali zajeban i oštar: njega je ptica neka ispustila, to je ptić bio, pa dok je padao od straha umro ili se očeličio al zadržao oblik taj oštar kljun i njega si mogao samo da zabiješ -negde na sredini oboda konzerve - još si nejak, malo teško je išlo dalje sa otvaranjem koje mora konstantno da ide: zige zige zige i podano se uvija lim ispred nas i potmulo izbija zlatno ulje iz tih ritmičkih uboda, ta zlatna tečnost: čisto bogatstvo i diviš se kako neko tako konstantno ide zige zige zige i čekaš dan kada ćeš i ti tako zige zige zige sve dok ne dođe ptić do kraja - tu blizu početka ziganja i onda sveačno otvaranje jutra i ta srebrnasta boja riba topljenih u sunčev znoj, u sunčevu tečnost, komad sunca sa juga: pozdrav iz Rovinja, pozdrav, evo vam malo spakovanog mora da osetite miris da pojedete jedno more u lepo jutro pa na posao kod Milene Dravić kad ide sa tri ćerke na more.
Kasnije su svuda uveli ovaj prost i nemaštovit sistem samo povučeš i opala – čista glupost i oduzimanje tako slasnog rituala...
U primorskom gradu na suncu baš lepog dana a i ovde je bilo baš lepo neki tenk na televizoru i na tenku neki brkati čovek koji liči na komšiju davi nekog nesrećnika iz tenka vuče mu glavu iz tenka: pozdrav iz Splita.
------------------------------------------------------------------------------------------
- A jel imate one sardine stare obične?
- Na koje mislite?
- Pa one što se ne otvaraju same nego onim malim otvaračem pa otvarate zige zige zige!
- A to, pa ne znam, pogledajte evo ovde nam stoje sve konzerve...
- Hvala he he zige zige zige!
- Milka, kasa!
- ZIGE ZIGE ZIGE!
Još jedan u nizu podrugljivo-kobajagi-zapanjujuće-upitnih komentara kojima naš jezik obiluje, u istom rangu sa: "Ma nemoj?!", "Ma šta kažeš?!", "Ma šta mi reče?!" itd. itd...
Upotrebljava se najčešće u dve situacije:
1. Kada vam sagovornik neku banalnu informaciju saopštava kao da je u pitanju najveća senzacija
2. Kada od sagovornika čujete neku opštepoznatu činjenicu koju vam on prenosi u najvećem poverenju
- Ne mogu da verujem kakva je ova Vendi seljanka! Vidi, molim te, šta piše moj omiljeni časopis: "Na svečanom otvaranju Kavurmijade Vendi igrala na stolu u kratkoj suknjici bez gaćica"!
- Vendi? Ko bi rekao?!
-------
- Žile, druže, znaš šta se priča po kraju? Da se mala Sara Trocevka dala u promet...
- Stvarno? Trocevka? Ko bi rekao?!
Šoljica kafe koja stiže nadomak ruke upravo u trenutku kad ti je najpotrebnija. Onda kad na svesnom nivou još nisi došao do artikulacije misli kojom ćeš zatražiti kafu ali ti nešto golica čeoni režanj mozga iznutra, a nervi trepere u iščekivanju odluke.
Šoljica koja se magično stvori na stolu upravo u trenutku kada pružaš ruku i otvaraš usta da izgovoriš čarobnu reč.
Savršena šoljica, ona koja nosi više emocija nego arome.
- Izvoli dušo...
- Hvala ljubavi, kako si znala da mi se pije kafa?
- Eh...
Šljaker usranog porekla negde iz Černobila, Poljska po imenu Rik Jebovski, primenjeni stručnjak za vodovodne instalacije ili kamiondžija-dugoprugaš koji sanja da postane pandur.
- ŠEKEROVSKI, U MOJU KANCELARIJU! DOBRO BRE ŠEKEROVSKI MAJKU MU JEBEM, RAZVEO SI SE, AL TRIJES ILJADA MRTVI I SRUŠEN BLOK ZGRADA DA SPASEŠ NJEŽNU PLAVU MLAĐU MALOLETNICU KENDI I NJENU MACU FREKLS ZDRVETA, PA DOKLE ĆEŠ DA RADIŠ PO SVOJIM PRAVILIMA JEBEM LI TI KOLAC AVAKUMOV?! ZNAČKU!
- Naredniče...
- ZNAČKU REKO SAM! NA PAUKA ĆU DA TE RASPOREDIM!Baca mu značku, stavlja pilotuše i odlazi u korveti dok mu vetar mrsi repove na fudbalerki.
Ne pitaj me ništa. Nešto sam isplanirao, imao sam neku ideju, ali jok. Pokušavao sam na sve načine, izvrdavao, molio, kumio, pretio - neće, pa to ti je. Ne preostaje mi ništa drugo nego da se suva kurca vratim na polaznu tačku.
- Mile, jesi bio u distribuciji da se žališ na visok račun?
- Jesam, upravo se vraćam.
- Pa šta si uradio?
- Proš'o ko miš u gvožđari. Tamo sve go lopov i secikesa, dobro da mi ga nisu uvećali.
Bucati je pomoravski glagol koji označava “preturanje po tuđim stvarima” ili “traženje nečega” kao na primer “bucanje” to jest prevrtanje tuđe fioke i traženje para ili slično...
Unuk 1 : Nanooo, Nemanja ti buca po tvoje komode!
Unuk 2 : Nemo’ da ješ ono što se ne je mali, znaš, i ti si buc’o po babine vitrine i tražio oni dukati skoro!
Baba : Nemo’ da jete zaj’no... da ve ja ne razbucam i pokažem di je sever, di je jug!
Neoprezno odati nekome unapred pripremljen, do tada savršen pakleni plan, a uglavnom se to dešava kao posledica nestrpljivosti ili čiste gluposti. Ili kombinacija oba. Kako god, plan je propo.
- Otkud vi ovde, zar niste rekli da ćete zapaliti s posla kroz onu rupu na ogradi iza magacina?
- Zapalili bi da Đole nije retard.
- Brate, zajebao sam se, jebiga. Slučajno.
- Nije slučajno. Ti si budala.
- Pa šta je bilo ljudi?
- Zamisli mentola. Došao portir do njega i rekao mu za sat vremena da je u grupi za alkotestiranje, a ovaj kreten mu odgovori da na žalost nije tu za sat vremena i pokaže rukom univerzalni znak za bežanje odnekud. I još plus pokaže taj znak u pravcu rupe na ogradi.
- Brate istrčao sam se.
- I šta se desilo?
- Portir skapirao, otišao malo posle tamo, našao rupu i pozvao ljude da je zakrpe. Nas dvojica naduvali nula osam, odbiće nam se dvaes posto od plate, a Đole će do kraja dana verovatno morati na ušivanje lobanje ako samo još jednu reč progovori.
