Diskreditujući par ekselans. Gospodski način da nekog naružite. Najčešće nasleđen od starije populacije.
- Izvini, imaš rezač? Baš bi legla moja olovka... U tvoj rezač.
- Ne daj mu Ljubice, ne daj! Pogledaj mu oči, lud je od droge!************************************************************
- Šta priča bre ovaj Bokili? Nekakve Evrope, pičke materine...
- Ma nemam pojma, ali mnogo mi je sumnjiv! Pogledaj mu samo oči! Lud je od droge!
Dok si mlađi možeš da upijaš znanje, lako se prilagođavaš, lako pamtiš, učiš. Sport, strani jezik, kultura, sfere su šarenolike. Kad ostariš zaboraviš i ono što si znao, a kamoli da naučiš nešto novo. Oćeš kurac.
- Najlakše je kupiti karneksov gulaš i podgrejati!
- Naučiću, Miloše!
- Kad?! Mator konj se ne uči novim trikovima!
- Kažeš mi da sam konj?
- Neee, samo kaž...
- Ja konj, ja?!
- A što ne ćutim, jeb'o me karneks!
Pokupiti kajmak na najlaksi mogući način. Biti na pravom mestu u pravo vreme,taman da kazes da si bio tu,jest da nisi nista uradio al zasluge idu svima. Ući na teren u 92. minutu kad tvoj klub vodi 2:0. Nisi bas prisao lopti blize od 10 metara ali I ti dižeš trofej.
-Kako je moguće da je Milan već 15 godina u epsu na različitim pozicijama,bog zna koliko partija se izmenjalo on svaku čistku pregura nekako.
-E moj ti,drži on poziciju do zadnjeg trenutka I kad proceni da njegovi gube vlast,samo preleti kod ovih drugih a svojim zabode nož u ledja I pljuje ih što više može.
-Da govnar matori,da može uleteo bi u partizane četrespete. Ajmo jos po jedno.
-------------------------------------------------------------------------------
-I tako se mi probijamo kroz smetove,dok nas tuče nemačka artiljerija neprekidno pet dana. Kažem onda ja komandiru:Slusaj
-E aj prekini vise da lažes ovo dete. Sine,tvoj deda se prišunjao partizanima na par kilometara od Beograda,nije bio ni par dana,već je izbacivao ljude iz stanova na ulicu.
Savršena kombinacija sreće, iskustva i proračunatosti. Lik kome sve polazi od ruke. Ono što ti ne možeš ni da zamisliš, on odradi kao iz pičke. Sve može da uradi. Pocepao bi Karakaševića i Grujića na disk naslonom od stolice, Džordana bi pobedio jedan na jedan u šangajkama, a raspalim kengurima bi pokazao kako se surfuje na dasci za peglanje. Ti možeš samo da mu se diviš ili da mu zavidiš. Ovo drugo ako si pička.
- Gde ti je Bobi, nisam ga video od prekjuče.
- Eto ga spava, imao ispit jutros.
- Okinuo, a? Pa jebiga, fakultet je to, a on se mnogo zajebava. Ne može to tako, jebeš studentkinje po kućama, gudriraš se ko Rodman, a ne učiš ništa. Mora neki balans da se napravi. Evo ja na prime...
- Dobio devetku.
- Kako, bre?! Pa nije pipnuo!
- Jeste malo sinoć, naučio pešes pitanja i ona mu pala.
- Jebote, kako ga sere! Tri godine tako! Ej, tri godine!
- E, al' da čuješ šta je posle bilo, da ne veruješ. Položi on to i krene u Super Vero da kupi vinjak za večeras. Kad tamo kod police sretne, zamisli, Mariju Karan. I nešto joj dobaci, ona se nasmeje, on opet nešto duhovito, ona se primi. I tu se upoznaju, jebemliga šta već. Sledeće što se dešava je da joj on ovde kod nas u stanu objašnjava suštinu njenog prezimena. Eto, legenda čovek.
- Šta sereš? Si ti prs'o!?
- Evo ti, dala mi i autogram. A i slikao sam se s njom. Vidi.
- Au, pa ja ne mogu da verujem...
- Nisam ni ja u početku, al' šta da ti pričam kad lik video pičku na TV 1000. Ćutiš i klanjaš mu se.
Rečenica kojom počinje ćaletovo očitavanje bukvice, odnosno jasno ukazivanje na hijerarhijski poredak kuće.
Elem, naši matorci svojevremeno, kada su bili u našim godinama, bili su primjer uzornog i primjernog ponašanja. Moralne vertikale. Radili su po dva posla kako bi izdržavali oca, majku i maloljetnog brata. Nisu se ustručavali da čiste govna za drugima kako bi uspjeli u životu. Obavezno, veliki jebači koji su karali po 5 različitih riba sedmično, mogli su i više ali vikendom su ladili muda od silnog trsenja.
Ipak ženu koju su oženili je bila poštena, pametna i nadasve nevina djevojka iz poštene porodice, iako taštu i onog šišmiša od punca očima ne mogu.
Izuzev što i danas rade teške, prljave poslove i što su im sinovi obični mlatimudani i džabalebaroši, oni su uspjeli u životu.
- Dragana đe je ono majmunče što ga ti odmilja sinom nazivaš!?
- U sobi je, spava.
- Vidim ja da mene ovdje ni zidovi ne slušaju. Ona drva se neće sama istovariti. E pa nećemo tako. Sad ću da mu jebem mater, džabalebarošku.
..........
- Ustaj mlatimudane, sunce ti tvoje.
- Neka te ćale, šta upadaš ko racija. Mogo si me zateći sa curom, golom.
- Ti s curom. Najbliže što si došo do cure je kad si onu Acu pratio na maturu. Eh da si malo na oca pa da te Bog vidi.
- Čuo sam ja za tvoje podvige, kažu Marlon Brando je bio za tebe pičkin dim.
- Nego da jest. A sada ustaj, čeka te prikolica drva, dole.
- Još samo malo, matere ti.
- Šta još malo. Sve dok živiš pod mojim krovom i na mojoj grbači ima da me slušaš. Ako ti se ne sviđa...
- Neka nemoj. Evo me ustajem, samo ćuti.
To vam je, dragi moji, kad se upustite u nešto za šta ste sigurni da nema šanse da izmakne kontroli, zato što vi, pobogu, mislite svojom glavom i znate šta želite u životu. Lupate se u prsa i glasno govorite kao neku mantru "Ja sam homo sapiens, svesno sam biće, emocije su za slabiće! Uuuaaa osećanja i slična sranja!” Naravno, želite da sve konce držite u svojim rukama, zar ne? E pa, u ovom slučaju pravila igre se menjaju…
Pojavi se tako neko u vašem životu bez ikakvog smisla. Neko ko vam, sasvim neprimetno uđe u svakodnevnicu krajnje nepristojno, bez pozivnice! Kakva drskost! ALI! Vreme čini svoje… Od ponekog osmeha, bezazlene šale, nenamernih uvreda (naravno ne primamo to previše k srcu, jer ipak smo mi, da vas podsetim, odrasle zdravorazumne jedinke). Polako shvatate da vam prija što ste napokon našli dostojnog sagovornika, nekog ko razume vaš taaako avangardan pogled na svet. Neko ko voli slične stvari kao vi, ili još bolje, mrzi iste stvari kao i vi pa do sitnih sati raspravljate o nekim, zapravo zaista nebitnim stvarima.
Ali vama su te stvari bitne, ili bolje reći, bitan je taj osmeh koji izmami neka izvaljena glupost, neka izrečena sitnica. Čavrljanje postaje sve češće i duže, smisao je sve dublji i značajniji. Bitan je taj sjaj iz oka koji nekako prija, baš prokleto prija! Počinjete da zapažate svaku sitnicu na licu te osobe. Pamtite kako blago razvuče usne u poluosmeh kada ste srećni, kako upitno izvije obrve kada ste tužni i kako upija svaki vaš pogled i osmeh kao sunđer. Počinjete da prepoznajete i najsitniju mimiku na njenom licu tako da vas ne može slagati sve i da poželi! Ali to primećuje svaki dobar prijatelj, zar ne?!
I tup! Lupi vas nešto po glavi, ne znate šta, ali se osećate pomalo ošamućeno. Uhvatite sebe kako, ceo dan sa osmehom na licu u glavi vrtite film od sinoć kada ste, kao i obično raspravljali o nekim nebulozama. Ili to već beše jutro?!
I tako iz dana u dan, sve više gubite pravila igre iz vida, sve se manje čuje dobošanje pesnica o grudi, sve je tiši i umilniji glas koji počinje da peva drugu pesmu… I onda, kada glasić napokon utihne, zavese se razmaknu, pozorišne daske zaškripe i eto… Tu ste, na pozorju života, sami i napokon shvatate… Niste vi kontrolisali igru… Ona je kontrolisala vas! A vi ste se samo malo… zaigrali.
Mlađi i perspektivniji brat vrata. Luksuzna mrežica selektivne prirode, koja ne dozvoljava komarcima da narušavaju prijatne trenutke izležavanja u toplini troseda doma svoga, čemu i duguje svoje ime.
U prenesenom značenju - suptilna brana protiv nasrtljivih krvopija, u kojoj katkad ostaju zarobljeni neiskusni vonabi osvajači.
Dok te ljubim u pazuho meko
A komarnik otkačen landara
Ja osjetih da sam opet neko
Damo moja jača od žandara
_____- Kako prođe, ako smem da pitam?
- Ma ništa, samo smo pričali dugo i to je sve.
- Komarnik, znači.
- A?
- Ma ništa, kao naleteo si na komarnik, kao to je sad sleng, kapiraš, u primeru si i tu ide primena izraza.
- Ti si zao čovjek.
Poznato je da su narodi Balkana, a ponajviše Srbi, što silom, što milom ( a bogami mnogo više silom ) migrirali sa jednog mjesta na drugo u potrazi dal za boljim životom, ili za nekom sigurnošću koju nisu mogli naći na trenutnoj lokaciji, ili iz nekih trećih njima znanih razloga. Srpski narod rijetko da je na jednom poručju stagnirao, pogledamo li retrospektivno preko Kosova, pa rat u Bosni, pa prije toga kolonizacija Vojvodine iz Banije i Korduna četrdesetih i pedesetih prošlog vijeka, pa dalje u prošlost tu su odlazak preko albanskih planina, bježanje pod Turcima, seoba sa Čarnojevićem, i sve dalje u istoriju do velike seobe Slovena, a i prije toga pitanje je odakle smo došli tu odakle smo odselili. Samim tim vidimo da su Srbi proveli vijekove u kolonama i zbjegovima, te nam se u genetski kod ušilo da sve radimo brzo i pohotno, da uvjek budemo spremni i spavamo sa bar jednim okom otvorenim. Nismo mi imali vremena za Jevropsko gospodstvo i manire, iako smo mnogo prije njih viljuškom pa boc, jer teško je baviti se takvim stvarima kada te povuče centrifugalna sila konstantnog pokreta.
Da ne dužim, jer je sve to mnogo bolje opisao Crnjanski u Seobama, samo sam htio da kažem da je sve nas neka naša kolona oblikovala.
I Mojsije je lutao četrdeset godina, ali je ipak na kraju došao u obećanu zemlju.
A: Već si pojeo?
M: Molim?
A: Reko već si pojeo dve pljeske, a ja tek prvu žvačem.
M: Brate, šta da ti kažem. Mene je kolona oblikovala! Mi kad smo devedes'pete gulili od tamo, imo si pet minuta da nešto čalabrcneš i eventualno da pišaš, i pali. Ne čeka te niko! U tih pet minuta što si jeo, jeo si.R: Džoni oćeš li više, čekamo te već sat vremena da se spakuješ!? Sad ćemo upasti u gužvu na granici. Kako Igor, čova nas čeko spakovan ispred zgrade.
Dž: Jebo te on, njega je kolona oblikovala! Taj ti ima spreman kofer stalno, u slučaju da neko sranje izbije, da može odma naguliti. Da su na njega kojim slučajem naletili oni iz Letećeg starta, taj bi stigao na aeorodrom dva sata prije kamermana i voditelja.
Naziv za pravu domaću rakiju staru najmanje deset godina, koja je ležala u drvenom buretu, te je pritom dobila zlatnu boju.
-Gazda, imaš li još one zlatne kapi?
-Imam.
-Ajde mi naspi jednu čašicu da se oporavim.
-Evo.
-Auf, ova leči devet bolesti.
Toliko gadno da bi svakom prosečnom Kinezu ogadilo najsvetiju od svih svetinja.
Elem, prolazim pre neki dan pored Studenjaka kad primetim iza žbuna povijenu žensku priliku sa zavrnutim nogavicama, nešto čeprka. I ja naravno, kao svaki osvedočeni fut fetišar nagnem se da pogledam. Kad ono kurčina! Baba od preko 60 leta sagela se i rukama skida skramu i đubre sa svojih ubuđalih stopala. Ja tu puknem, reko baba lebac ti krvavi nejebem, šta to uradi ogadi mi žensko u dugoročnom periodu jebem ti poreklo prljavonogo i familiju tu tvoju seljacku u dupe. Masa se okupila i aplaudira, jedan doviknu da tako ona svaki dan tu stoji i ogađuje ljudima pičku zato što je ljuta jer niko neće da je jebe. Ponesen pokličima prisutnih zaletim se i sabijem babu nogom u stomak. Zatim joj zabranim da se do daljnjeg tako ponaša, odem kući i uključim pornić ne bi li malo došao sebi. A u glavi misao: Bože, kakvih sve osoba ima na ovom svetu.
Nadimak svih koji se prezivaju Veličković.
Toliko je jaka karizma prezimena Veličković u sprezi sa nadimkom Ceca, da čak ni pokojni general Ljubiša Veličković (večna mu slava) nije uspeo da izbegne taj usud.
A opet, bolje i to nego Keba.
-A što tebe zovu Ceca?
-Prezivam se Veličković, pa zato.
-A jel ti srbska maika nešto dođe?
-Aha, dođe mi...
-100 eura? He-he, stara fora.
-Ne, dođe mi da je otkinem od kurca.
-Ček malo, ja sam čuo da ti je neka kao šveca?
-Pa i to...
Doslovno prevedeno: moraš da imaš. Danas označava posedovanje brendiranih proizvoda i praćenje modnih trendova, nekada je značenje bilo sasvim drugo.
Srbija, 2015.
- Jao, Cakana, je l' ti to selfi stik?
- Jeste, Cico, morala sam da ga uzmem, znaš, to je sad mast hev.Nemačka, 1936.
- Arone, je l' ti to traka sa Davidovom zvezdom oko mišice?
- Jeste, Davide, dali su mi ga u policiji, znaš, to je sad mast hev.
Klasična pičkica, lik koga su svi terorisali kad su bili klinci, nikad devojku nije imao, a jedina vagina koju je video bila je kevina na porođaju.
- Jebote jesi video Mileta malog što voda neku cupiku?
- Mileta seronju, što se usro na ekskurziji u osmom?
- DA BRE!
- Ma nema šanse, taj pičke nije video od kad se rodio!
Bilo koja sitnija novčanica. Manja od crvene.
- Kevo, daj neki dinar.
- Evo ti 200 dinara, dosta ti je.
- U bre kevo, pa to je uvreda za novčanik.
- Za koji bre novčanik, majke ti, pa i nemaš ga.
- Pa normalno da ga nemam. Celog života me učiš da budem dobar i nikog ne vređam!
Prizemna osoba, uspešan, ali ne i uobražen. Nije zaboravio ortake, ne razbacuje se novcem, ne piša po sirotinji. Vozi se gradskim prevozom, nema kućnu poslugu, već sve zna da uradi sam. Voli sve što vole mladi.
Kako drugima, tako i njemu.
- Zbog čega ćete glasati baš za tog kandidata?
- Zato što je on jedan od nas. On je mom bratu od tetke ortak iz kraja i ima samo lepe reči o njemu. Zajedno su krali trešnje.
- Mislite da ga to preporučuje za politiku?
- Pa za početak...
Promeniti evre u menjačnici.
- Aj samo stani kod ovog znaka da spalim Jevreje, minut jedan.
- Šta da uradiš?!
Obavljanje više radnji u jednom mahu, gde se usresredimo na primarnu, a sekudnarna, tercijarna, itd, dođu kao bonus.
- Bio ja sinoć kod ove moje u domu, počesmo da se trsimo, kad ulete njena cimerka u sobu.
- I?
- Pa, ništa morao sam i nju o jednom trošku, šta ću.
- :pogled prepun zavisti:
Nezamenljivi deo roditeljske dreke kada dete plače jer mu neko nešto nije dao ili se neko izdrao na njega. Za roditelja je samo fizički bol razlog za plakanje.
- Šta plačeš više, koji kurac, smiri se više, bre!
- Ne da mi Mica moju Barbiku! Kmeee!
- Umukni više! Hoćeš da ti dam ja razlog da plačeš?
Koji kurac? Ne, stvarno, koji kurac?! Zašto me zoveš? Da se vidimo? Aj sikter.
Savršeno me ne interesuje kako živiš i čime se baviš. Ne želim da pijemo produženi sa mlekom i koka kolu i pričamo ispričane priče. Čuo sam slučajno sa kim si bila posle mene, mada nisam morao, i pravo da ti kažem zabole me. Ne zanima me ni što imaš uslov za četvrtu godinu, ni moj fakultet me nije interesovao, ni kako je u Turskoj. Balije ko Balije.
Da budemo rijunajted ne pada mi napamet. Dobra si pička al ima vas još. Uostalom i ako nemam devojku drkanje je milina a kurve su ok. Ako mi kažeš da si sada shvatila kako sam bio dobar shvatiću kao uvredu, znači da je neko bio više muško od mene pa ti nije odgovarao. Ili više njih. Ili ceo fudbalski klub sa sve upravom.
Stvarno me ne zanima šta imaš da mi kažeš i nemam šta da ti kažem jer smo bivši. Mada...
-Ej, ćaoooo(ovo poslednje "o" razvučeno ko pljuca posle koka kole)...
-Ćao, ko je?
-Pa jaa sam...
-Da sam prepoznao glas ne bih ni pitao.
-Ma ja sam, Marija.
-Gde si bre, Marija, oči moje. Kaži?
-Što pričaš tako sa mnom, šta ima?
-A kako da pričam? Ima sve, belotina par ekselans 70 jevreja za tebe, još slušaš progresiv?
-Pa, ono, ipak smo bili zajedno... Neću belo, ladno još diluješ...
-Ključna reč je bili. Ladno si još glupa.
-E, kajem se i što sam te zvala!
-I ja se kajem što sam pio Šomijevu radžu pa te muvao onaj dan, opa gargija!
-Baš si seljak. A ja htela da se vidimo...
-Što, da me opet napiješ, smuvaš pa ostaviš?
-Majmune. Kako da te ne ostavim kad si mi deflorisao sestru!
-Pa ja sam to zbog nje, to ume da bude bolno...
-Na mom rođendanu!
-Pa nisi htela u sobu! Imam goste nja nja služim tortu nja nja, jebiga hemija...
-Kakva hemija, gde si u nju mogao da se zaljubiš ima 82 kile ujutru pre doručka?!
-Ma ne ta hemija, MDMA bre, tek izvalio...imam ako oćeš, 20 evra?
-Prekini. Znaš, ni sa kim mi nije bilo kao sa tobom...
-Ne loži me glupačo, ružan sam, mršav i znam da mi je mali.
-Znam ali ima nešto u tebi...
-Ima, holesterol i alkohol. Bar dva promila da jebe rak raka.
-Piješ zbog mene hehe?
-Pijem jer volim. Oš doći da se jebemo ili šta?
-Samo da se depiliram. Istuširaj se za moju ljubav.
-Ni za pokojnu baba Stamenu a ona je najbolju pitu pravila.
-Seljaku. Tu sam za sat vremena.
-Ćao ćao.
Ironično pitanje.
Brat: Kaća, ugasi svetlo.
Kaća: Mrzi me.
Brat: Ajde bre, mrcino jedna.
Kaća (posle deset minuta) gasi svetlo. -Jesi srećan sad?
