Radnja koja, svejedno da li je objekat iste konkretan predmet ili neki problem, kad-tad podigne prašinu.
Fejk bačje, koji samo u priči može kitom da dosegne do organa za varenje unutar ženke.
- Kakav je bre ovo čvarak, jesi li mi eksplicitno preko msn-a, dok smo hotovali, rekao da ti je 22?!
- A jebiga, izgleda sam lenjir zaboravio na mrazu, pa se skupio malo. Znaš tela se na toploti šire, a na hladn...
- More, sevaj napolje, da te stavim u Simens-Martinovu peć, ne bi nagurao do šesnes.
Pomoći nekome da uspe u nekom cilju, pošto očigledno on ne može da to odradi sam. Vrlo humano od strane tih humanih koji pomažu. Ponekad se poguraju i neki ljudi da odrade neke nemoralne, da ne kažem, kriminalne stvari.
- Brate, Mare razbija kako igra fudbal, al jebi ga, njegovi slabi sa kintom, nema ko da ga pogura... mora da igra na talenat, možda ga neko i snimi...
- Smor, jeste mali dobar, aj videću ja da iscimam ćaleta, možda ima neke veze, pa će da sredimo nešto!
- E kul. znap koliko bi mu značilo!
________________________________________- Ne znam šta da radim, izvalili su za onu proneveru u firmi, ako me tuže najebao sam, 5 do 13 godina!
- Ne brini se ništa, znam ja čoveka u palati, videću on to da sredi, samo mu treba neka kinta da ga poguramo...
- Nema veze, imam još, ostalo mi od pronevere!
Odraditi nešto baš dobro. Previše dobro. Majstorski.
- Au, Mile, što ti dobar španski zid. Mnogo mi se sviđa. Daćeš mi broj majstora, da i meni odradi. Zidovi mi baš neravni, taman da pokrije to. Koliko si bre pukao za ovo?
- Ništa, sam sam radio. Ma ništa posebno.
- Sam? Ne mogu da verujem, ma razvalio si čoveče! Ti kuvar, pa radiš moleraj!
- Ma isto ti to dođe, muti tamo, muti ovde...
Najpoverljiviji, najpošteniji i najtolerantniji ukućanin. Zna sve tvoje potajne frustracije i želje, otvoreno će ti reći kako izgledaš, a možeš da se kreveljiš na njega koliko hoćeš, biće 'ladno k'o špricer.
Osnovno pomagalo ziljavih pičaka.
- Deset godina radim kao crnac, a ti me svaki dan jebeš u mozak, svaki božji dan! Pa dokle više (udarac), mater ti jebem, dokle?! Šefuješ tu, jedeš govna, boli tebe kurac za radnike (pljas!), zadnju kap znoja nam izvlačiš, a ti jedeš po restoranima i jebeš po hotelima (udarac nogom)! More pička li ti materina, druge mož' da prcaš kako 'oćeš, ali JA ću da ti jebem majku u pičku! (dum-tras-pljas i onda CANGRRRRR!)
- Mićo, opet džaraš sredoja?! Što mene jednom ne razbiješ, nego samo ta ogledala! Rekla je meni moja majka da od tebe nema vajde!- Dobro veče, ja sam Vanja Bulić a vi gledate još jednu emisiju "Bisera"...
- Luka, sine, je l' to pričaš telefonom u kupatilu?- ...dobro, pokriću ove mitisere korektorom, taaakoc, evo ne vidi se, i ovu gnojnu bubuljicu isto, ček malo sa strane, dobro je... Kosu ću na čelo da pokrijem zaliske, dooobro, fino, gle dlaka iz nosa, gde mi je pinceta, iščupaću te mater ti, AAAAAAAAAAAAA, gle krv, kolika dlaka bokte, dobro, staviću vatu, malo kolonjske vode da budem neodoljiv neumoljiv, JEBEM LI TI DASKU ŠTO PRŽI, ufffffffff, dobro, crveno je malo, proći će... Pa dobro, fino... (nameštanje zajebane face za za izgovaranje: "Ju toke tu mi?", bljesak intuicije, realno sagledavanje stanja lica i rezignirano stenjanje:) Ejdrijeeeeeeeeen!
- BVEEEEEEEEEAAAAA! GVAAAAAAAAAAAAAAA! NJIIIIIIIIIIIIIII! FFFFFFFFFFFFFFF!(onomatopeje kreveljenja)... Bože, koja sam ja budala.
- Mva... Ček, nagnuću se još malo da istaknem guzu... Još malo, da se ocrtaju tangice ispod helanki... AAA, ušinuh se! Ma jebem ti kevu, slikaću se u gaćicama i majici!... Tako... Ovo ide na fejs! Jedva čekam da ga nađem na bureku!
Veličina sise.
Nit je velika, nit je zanemarljivo mala sisa, već onako taman sisa za šaku.
Taman veličine da se mesi, nešto kao jufka za pitu.
Izraz se odnosi na način na koji se neko razvio, odnosno kakav je čovek postao.
- Eno Mileta. Počeo je da radi u pošti.
- E, 'ajde!
- Kako smo se nadali, dobro je ispao.
- Dobro je ispao babici na porođaju. Kakve je uslove imao, trebao je postati pilot.
Još jedan prepoznatljiv akt iz djetinjstva balkanske djece. Neizbježno je bilo prisustvovanje izljevanju ploče na novoj kući, ako ne sopstvenoj onda bar nekog od rodbine. Tu se morao ostaviti pečat za sva vremena. Oni nesretniji, koji nisu imali prilike pisati po betonu, utjehu su tražili u friško obnovljenoj česmi, ili betonskom trotoaru oko kuće.
Najbolje je bilo pisanje ekserom, što većim, da se urezani datum što bolje i jasnije vidi, mada u nedostatku eksera kao zamjena dobro posluži komad drveta. Uz datum je po pravilu trebalo biti i ime ili bar nadimak, da se zna ko je autor.
Nakon završenog umjetničkog natpisa u betonu preostaje molitva, kako bi tih dana bilo suho i vedro bez kiše , te da niko ne primjeti pa oskrnavi djelo.
I onda nakon nekoliko godina, obilazeći rodbinu ugledaš na dnu česme već pomalo uništen natpis "Fare 08.06.2003" pa odjednom osjetiš vremeplov u sebi i vratiš se nekoliko godina unazad u doba kad te bolila briga, da ne kažem kurac, za sve.
Za dlaku blizu legendi. Nije još u narodnoj pesmi, ali je veliki propust što nije u nju stavljeno.
Ono je neopevana budala!
Često se roditelji tek rođenog detata nađu u neobranom grožđu. Koje ime odabrati? Šta reći? Kakvu poruku poslati?
Ako su imali tu sreću da dobiju sina, ondak mu svakako treba dati lepo ime, recimo Aljoša, Matej, ali ni Luka i Petar nisu loša rešenja. Ali, ako su imali nešto manje sreće, te umesto malog kuronje fasovali ćerkicu, onda je ime Klara sasvim solidan izbor, zvuči operski, otmeno, nije loše ni Ana-Marija, jer na kraju svih serija, ipak bude konačna naslednica.
Otac: ,,Kakvo ime detetu da nadenem, draga?"
Mati: ,,Kog je pola dragi?"
Otac: ,,Pa, sinčina, dabome! Kakvo ime želiš draga?"
Mati: ,,A da ga Žunjom nazovemo?"
Otac: ,,Žunjo? Može! "
Mati: ,, Al smo mu ga dobro nadenuli!"Zajedno:,, Ala!"
Izraz koji opisuje irelevantnost date osobe, budući da se na slavu poziva samo porodica i ljudi koji su vam zaista bitni u životu. Obično se upućuje ljudima koji mnogo brinu šta će drugi da misle, u svakoj situaciji.
(neka svadba)
- Ubijaju me cipele...
- Pa ti izuj... nisi ni prva ni poslednja.
- Ma gde, glupo mi pred ovim ljudima...
- Što, će ti dođu na slavu možda?
Spreman da izleti iz sistema, samo čeka da ga neko šutne u dupe dok bleji pred kapijom sa A4 papirom za razduživanje radne uniforme.
Četvrta lična greška, žuti karton i uklizavanje na granici dobijanja drugog, ukor pedagoškog veća, provaljivanje pronevere novca sakupljenog za deset godina mature od strane ošišanih ovaca.
- Petroviću, ah Petroviću...
- Šta se desilo, gospodine šefe smene?
- Snimila te kamera kako crtaš erektivni kurac na tabli za Quick Kaizen i ideje zaposlenih.
- A to! Gledajte... Ja sam na izlaznim vratima firme, ističe mi ugovor za koji dan. Još sam preko Adeka, tako da prvi ima da letim. Skinuta je cela treća smena, od eventualnog produžetka nema ništa jer su kapaciteti smanjeni a ima višak radne snage.
- Je l' tako?
- Sve je tako. Ima da kuvate ovde do septembra, eventualno Nove godine, i onda Žabari odoše na istok. Tako da bih tada svejedno izleteo. Ovako sam miran, odoh na selo da zapatim aroniju, pokojni patrijarh je govorio kakva čuda pravi. I Bog da me vidi.
- Da je aronija toliko delotvorna tvoj patrijarh i moj Tito bi još uvek bili živi.
Argument koji bi trebao da pobije vašu tvrdnju. Možete vi biti i ekspert i doktorirati na temu tog događaja, ali ako niste tad bili rođeni, debata je rešena u korist starijeg sagovornika.
- Ja i dalje ne mogu da verujem da smo se i nakon svih zločina i posle drugog svetskog rata opet ujedinili sa onima...
- Mali, ne lupetaj molim te! Šta ti znaš o tome, nisi ni bio rođen tad a pričaš ovde nešto...
Kupiti težak krš od automobila koji se, naravno, stalno kvari.
- Vidi ovo, tebra! Taj Ford merkam već neko vreme, počeo sam da pregovaram sa vlasnikom. Izgleda će da mi siđe za cenu...
- Ono?! Samo ti to kupi i ima sa majstorom da se okumiš, slušaj šta ti kažem!
