Najefikasniji i najbrži način da se svom potomku prenese stečeno znanje.
" Diži se bre lenštino sa tog kompjutera. Od danas primenjujem drugi sistem. Uzimaj ovaj ključ u ruke i popravljaj česmu, dosta sam se ja mučio. "
Savršen i društveno korektan poklon kojim roditelji ispraćaju svoju milu devojčicu u bračne vode. Sastoji se od regala sa dva ormara, jedan za nju, drugi za njega, sa policom za knjige i mestom za televizor. Obično je tu i stolić za kafu, jedna fotelja i dva ležaja na izvlačenje, klik-klak fazon. Na početku će spavati na jednom, kasnije će deliti mesto za snove za decom... A kad ptići napuste gnezdo, opet će, debeli i stari, imati svako svoje mesto za odmor. U toj sobi će, osim noći, provoditi i dane, proslavljati rođendane, dočekivati goste... Idealna je za male stanove, bar za početak. A ako im krene, pa sazidaju kuću, može iz kombinovane vrlo lako da postane dnevna, dečija ili spavaća soba, u zavisnosti od potrebe.
- Druže direktore, trebalo bi pod hitno da uvedemo i treću smenu u pogon!
- Zašto, druže zameniče direktora?
- Upravo je stigla vest iz Svetozareva, iz fabrike kablova, da će povodom dve decenije rada svim zaposlenima koji do kraja decembra 1975. godine napune više od deset godina radnog staža biti dodeljeni stanovi!
- Je l' to odlučeno na zboru radnika?
- Jeste!
- Uh! Taj će primer slediti i druge fabrike. Uvodi treću smenu i reci Mileni da nacrta još jednu vrstu kombinovane sobe. Nek bude bar dve za izbor.
- Druže direktore, ovaj, znate li vi da do tada i ja punim preko deset godina?
- Znam, znam, druže zameniče direktora. Ti ono imaš jedno dete? Može trosoban, 83 kvadrata?
Jedinstveno mesto, kome se ne zna tačna lokacija, tj. adresa, na koje se šalju ljudi, novac i svi drugi resursi u cilju efikasnog rešavanja bilo kog problema, odnosno u cilju prevazilaženja bilo kakve prepreke.
- Kako je Kole uspeo da se uvali u opštinu?
- Eeeee, platio tamo gde treba i upao.
_____________________________________________________
- Kimi se 'ladno izvukao. Ubio čoveka, ni dan nije proveo u pritvoru. Optužen je neki lik, koji je poginuo u saobraćajki, a u slupanim kolima su našli Kimijeva dokumenta, koja je ovaj prijavio da su mu ukradena. Još kažu da je taj što je poginuo u kolima ličio na njega, pa su ga svedoci pomešali sa Kimijem. Čoveče, pa nas prave nas ludim.
- Šta ti je čudno? Kimi je poslao svoje ljude tamo gde treba, podmetnuli telo nekog beskućnika koji nije uspeo da završi u bazenu kabineta za anatomiju Medicinskog fakulteta. Ćuti, da i ti ne završiš tamo gde ne treba.
_____________________________________________________
- Je l' znaš da Milka radi u ministarstvu? Reče mi Bole, video se sa njom pre par dana. Vidim je ja juče, maše mi iz BMV-a dok sam čekao tramvaj na Slaviji. Pa dobro, da l' njena diploma više vredi od moje?
- Digla je noge tamo gde treba, a tebe ko jebe kad si se rodio k'o muško. Hnjo, hnjo!
Radom, trudom i zalaganjem, stvoriti uslove da se nešto bitno ostvari.
- Đuro, deder pokosi ovu detelinu, u 3 dolazi ekipa iz Osječine,
da s' mož' igrati.
- Ne može Gojko, pun je kurac krtičnjaka ovuda...
- Ma sredi to, pripremi teren! Nemoj da se bruka selo!
------------------------------------------------------------------------------------
- Pazi, Marina stiže već oko devet, ja ću kao d' upadnem tamo oko jeanes'...
- Što tek u 11?
- Pa dok popije koji bambus, a i ti malo pripremi teren i to...
- A, to. Nemaš brige. Šta si, beše, četvrta godina medicine?
- Može. Ili pravni, svejedno. Samo mi reci kad uđem da znam šta sam.
------------------------------------------------------------------------------------
- Jesi počupao ono ženino cveće sa balkona? Donosim seme danas.
- Da, da, pripremio sam teren skroz. Nemoj đubrivo da zaboraviš.
- Ajd.
- Ajd.
Boli te uvo što Mađarska nema mora a drži mornaricu. Što si pojeo pola tepsije baklave a treba da ideš na trčanje. Ma, jebe ti se baš. Da Treći svetski rat izbije ti bi nastavio da gledaš Derbi, jedeš burek i piješ pivo. Potpuno ti je svejedno što je tamo negde u svetu proradio vulkan, što se Amerika opet meša u sranja na Bliskom istoku, što su se dva pedera venčala u sred Vatikana i time navukli papin gnev na sebe. Ne zanima te da li će Oskar opet sa Slavicom da snimi duet ili će ovaj put da zovu i Tanju Savić, pa da rade u troje. Isto ti se ’vata da li će naš voz da stane ili će japanski da krene. Više te ne zanima što se pula Vuke svađa oko odabrane, niti ko je čiji dupli. Kad već ne jebeš, nećeš ni da se zajebeš. Na sve konstatacije odgovaraš sa: „Pa?“, dajući svima do znanja da te trenutno muči onaj opušteni bol u kurcu i da će to potrajati neko vreme. Reprogramirao si se u skladu sa godišnjim dobima, nabavio zalihe hrane i filmova, izvršio mentalnu eutanaziju i spremio se za zimski san, iz kojeg ćeš se povremeno buditi, isključivo zbog seksa. Za sreću je potrebno malo.
- Brate, moraš to da znaš, to ti je onaj osećaj...
- ...kad nemam osećaj, pa te pošaljem u tri pičke materine i udelim ti plesku gratis. Što da štedim na dobrom ortaku?
Čovek koga babe vole i iznose mu slatko a on ima vitrinu zastarelu koju nosi svuda sa sobom i suprugu Snežanu na crno beloj fotografiji u novinama: oni sede u dnevnoj sobi na kauču prekrivenom jambolijom ona mu je oslonila ruku na koleno njegovo prekršteno on je prekstrio noge i nosi sako ne vidi se ali pretpostavljamo neke tamno ljubičaste boje, nasmešen je, podignute jedne obrve, uzdržanog osmejka.
Zaista nema većeg gospodina od Milana Babića a pritom čovek pevao nardonjake nije neki operski pevač ili neka gospođa noblica ali dostojanstvo koje izbija iz njegovih pokreta i stava, to jednostavno nema veze, mogao je i šloser da bude ili vodoinstaleter opet bi bio gospodin, pa onda taj topli glas koji nema potrebe da viče dok peva dubok i širok kao Morava njegova zapadna u kojoj se praćakaju debeli šarani zlatni to je njegov glas, ne ide ne ide sunce moje malo nije nam se dalo da zajedno gradimo svoj dom baš mi se ne da dušu da smirim.
Vrhunski reprezent onog dinarskog cvijićevog čoveka gospodina izvornog časnog.
Milani Babići umiru sredovečni i od srca, dostojanstveno.
Milan Babić je dolazio jedno jutro, sećam se, devedeset treće, kod mojih na slatko, seo je na kauč i tačno su mu pantalone otkrile crne čarape s romboidom i bele nesunčane krakate noge ispod, nosio je neke široke pantalone malo prekratke u skladu s tadašnjom modom, ali ne, ništa to nije kvarilo njegovoj gospodstvenosti čak je i dodavalo, temeljno je lizao kašičicu od meda i hvalio slatko - tolka je bila njegova moć sugestije gospodstva da niko nije ni primetio da nije ni tako slatko od šumskih jagoda nego se meda uvatio i kusao kusao sve dok dno tegle nije video, onda je uzeo od mene ono čime se prave baloni od sapunice – sipali smo tu tečnost za suđe i vodu i duvajući u to napravio od mehura divnu repliku kredenca.
U taj kredenac sam odmah ušo i igrao se celo popodne sve dok nije nestao gore pod obalcima.Žao mi je, nikada neću biti gospodin kao Milan Babić.
Usmeriti se ka jednoj oblasti. Obavljati više funkcija, ali jednu od tih centralizovati i izdvojiti je kao zasebnu celinu, koja nikako ne može da se svrsta u isti koš sa ovim drugima. Posvetiti nečemu određenu pažnju i odati joj značaj.
-Sve, sve, ali od danas na sisate plavuše stavljam akcenat!
Pasivna ličnost koja aktivno trpi svaki vapaj ispovedačko-žalbenog subjekta u ciklusu domaćih narodnjaka s osvrtom na prethodno ljubavnu tragiku.
''Idu dani majko moja, a od nje mi pismo,
umreću od tuge što zajedno nismoooo!
Želiš svadbu mojuuu al' pusta ti željaa...
Nema ništa maaajkoo od tvoga veselja!''''Slušaj majko moju pesmu ali nemoj suze litiiii...
jer kad vidim suze tvoje i meni će teeeeeže biti!''''Umirem, umirem maaaajko aaaaj ne budi me!
Šta će mi ovooo proleće kad ooonnn ne ljubi meee!''''Zagrli me majko, umreću ti samaaaa! Neću nikog da me voli, nema mestaaa gde ne boli! U mom srcu rane žive, njegove su oči krive, mrzim zemlju kojom hodaaa, mrzim sve od muškog roda!''
''Molim te samo, ne daj mu majkoooo da kućni pređe prag!''
''Ne daj me majko, ne daj me! U okove puste okuj me!
Pitaj šta opet kraj njega tražim! Da mesto sreće trnje gazim!
Ne daj da opet sruši mi sneee, ne daj me majko, ne daj meee!'' ...(Nastaviće se)
Reč kojom se označava da neko voće ili povrće nije zrelo.Istovremeno veoma zbunjujuće po decu.
-Tata,koje je ono voće?
-To su bele šljive.
-A zašto su onda plave?
-Zato što su zelene.
Ući u štos nakon nagle promene u životu pojedinca.
Bedni ćivot kojim živi primoraće ga ovaj put da se povinuje pravilima koje je novina donela. Uklopiće se je mora. Samo mu to preostaje. Poneće majonez i posebnu jer su ukinuli topli. Paliće veš mašinu isključuvo tokom noći. Zavrnuće vodu kad pere zube. Ješće dvaput dnevno...
Živ se čoek na sve navikne. Samo je pitanje vremena.
- Kako moj mali?
- Nije bio u školi tri nedelje, zauške su opasna boljka, al' polako 'vata brazdu.______________________________________________
- Pa šta kažeš, bratanac, za novi pos'o? Samo da ti ka'em, iscim'o sam mnogo ljudi da bi ti tu šjeo. Nemoj me sramotiti tu.
- Super, striko. Malo mi je teže zato što nisam pohađao neka predavanja na faks dok sa m iš'o, ćale obećo diplomu za dvaes drugi. Al' ono...hvatam brazdu.Volu me radnici. Samo da ne smene vlast pre nego što pustim korenje.
Poslednji bedem odbrane. Ćošak iz kojeg se žrtva besomučno bori protiv mora razloga i činjenica koji pokopavaju njene tvrdnje. Nada da će koristeći rečenicu iz naslova makar na kratko prebaciti loptu u dvorište sagovornika i skinuti muku sa sebe. Ali obično je ta lopta nigde drugde nego na samom petercu. Pred praznim golom.
- I treba da ideš, i da se više nikad ne vratiš.. Varaš me, lažeš, spiskala si pare i još me moliš za oproštaj ????!!!!!
- Pre svega, možeš to da nazoveš kako hoćeš, ali ja sam svestrana i odgovorna i borim se za sebe kao Gabrijela iz Očajnih Domaćica !!!!
- Jedino što je slično je to što si očajna. Znaš gde su vrata.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Čujem da si kar'o Milicu ?!
- Stvarno, znači pričala ti ?!!
- Pričala je celom kraju kako si je spavao dva minuta ahahahah....
- Nazovi ti to kako hoćeš ali za mene ona je jebana...
- Kretenu...
Pokušaj da se slovima iskažu različiti zvuci,prvenstveno vidjena u stripovima.Nebuloza do nebuloze za čudo široko prihvaćena i van strip subkulture.Počev od najčuvenijeg ha ha ha(ovo bi trebalo da bude smeh),pa do najekstremnijih slučajeva kao što je strip "Betmen"sa čuvenim zing,bloink,blaung itd.
Robine šta to radiš sa ženom mačkom? -GULP!!!
Čilager sa štapom, kada zbog nečeg žuri.
Njegovo viđenje tog "žuriti" drastično se razlikuje od onoga kako to doživljava okolina. On svim silama nastoji da požuri, ali, kakve sile - takav i rezultat. Godine čine svoje, srce 'oće, al' dupe klokoće...
Šofer (pošto ih je sačekao koliko za dve dužine autobusa): Ajde, ajde, samo polako, nemojte sad, u finišu, sve da uprskate! (Njih dvojica pomažu jedan drugom da se popnu, mlataraju rukama na sve strane da se za bilo šta uhvate; gledaju majstora, hoće da mu zahvale, ali nemaju daha.) Dva sam semafora propustio zbog vas, i još bih, red je da vas ispoštujem kad se toliko trudite. I još im lepo ostavio i zadnja, i srednja, al jok, to tako naučeno još u Brozovo vreme: "ulaz samo na prednja vrata"! Alo bre, umro Ćopavi, umro Kardelj, još onomad, niko vam nije javio? Ajde, omladino, dva mesta za hokejaše, da mi se ne prostru tu po podu; posle da odgovaram ko za čoveka!
Otvoren teren. Trenutak pre zakucavanja dok si još u vazduhu. Vidiš koš, blizu je, potrebno je samo smestiti loptu. Imaš sve što ti treba, na pravom si mestu u pravo vreme. Potrebno je samo da šmekerski lagano iskoristiš prednost koju imaš. Samo treba da napraviš korak, i eto te sa druge strane.
- Mama odo ja u grad.
- Crno dete, kako si se to obukla ?!!
- Što, ne kapiraš ti ovaj fazon mama..?
- Kako što, mrežaste čarape, tigrasti minjak, majičica na bretele sa čipkom, cipele sa otvorenim prstima i potpeticom ko nos Isidore Bjelice?!!.. Crno dete imaš sve preduslove da ideš ispod Plavog Mosta.( Kasnije u gradu )
- Ćao macane..
- Ćao, mala, oš da te vodim u mrak ??
- Da vidimo, Audi A6, sat marke Roleks, italijanska košulja, i Konto Bene farke.
- Iii ??
- Upravo si ispunio sve preduslove, jebaćeš.
Nenadano izbiti pare iz džepa. Neplanirani rashod.
Taman da kreneš na posao, brm brm, otišao akumulator, oprem, pedeset evra bar. Šta ćeš, pođeš GSP-om, naravno švercuješ se, uhvati te kontrola, oprem. Dođeš kući, kad ono neki Novica iz osnovne zaglabao u slatko od jagoda, nisi ga video 15 godina, zove na svadbu, ženi se. Da se pripremi koverta. Oprem.
- Sine, ako ovaj Migel Anhel ne zaprosi Marisol, pa evo tačno ću da se obesim!
- Majko, nemoj i ti da nas bacaš u trošak. Dosta mi je što je mali zvao sa fiksnog da licitira Delimano lonac.
Kretati se drumom jureći trideset baš u momentu kad prateći orkestar iza tebe nije u mogućnosti da te obiđe, već je nesrećnim slučajem zarobljen i jedino što mu je preostalo jeste da ti svira serenadu. I pominje majku, sestru, strinu, oca, zavisno od afiniteta i đetićkog porekla.
-Dobro, jel možeš ti jednom u životu da dođeš na vreme?!
-Ne mogu!
-Vidim! Šta je sad izgovor? Pukla ti guma, saobraćajac pravio red na raskrsnici, preprečilo ti se deblo preko sve tri trake na Bulevaru?
-Nisi pogodio! Jurio sam ko Kremenko kad mu se Vilma porađa, al' džabe! Neka riba se šminkala u retovizor tamo pred most, napravila svatove iza auta, red ko devedesetih ispred random prodavnice, a ona... jebe joj se tačno! Kol'ko su trubili, umalo nisu na vestima javili vazdušnu opasnost. Nego, da te pitam nešto, u kojoj je sobi taj hitan slučaj?
Grupa marginalnih gostiju na slavi. Njih zoveš čisto iz kurtoazije, da ispoštuješ tradiciju, jer to su uglavnom neki dalji rođaci koje jedino i viđaš po slavama. Po difoltu dolaze između tri i pet popodne i zadržavaju se onoliko koliko im je potrebno da pojedu ono što izneseš pred njih. Takođe, njima tvoja žena/majka ne pakuje nikakvu hranu za poneti. Vreme provedeno u razgovoru, jelu i piću s njima svakako nije nešto što ti prija. Nije ni da ti smeta, ali svakako se može bolje potrošiti. Jednostavno rečeno, oni služe da te zagreju pred večernje goste, one koje željno iščekuješ.
- Mi bi da krenemo, još malo pa će Slagalica.
- I, bre, šurak, sedi, može i ovde da se gleda.
- Ma neka, ionako deca sutra prva smena.
- E, ako je tako, onda da vas ne zadržavam.Sledi kraće pozdravljanje i ispraćanje do vrata uz obavezno lažno smejuljenje.
- Dobro, bre, Marko! Pa da l' si mogao toliko da nas izblamiraš?!
- Što bre?
- Pa šta ih pitaš gde im je treće dete, kad oni samo dva imaju!
- Ma otkud znam, učinilo mi se da ih prošle godine tri bilo. Opusti se, izvukao sam situaciju.
- Čime? Time što si rekao: "Ma, znam, šalim se". Obrukao si nas za sva vremena.
- E, mnogo me boli kurac, znaš! Ti misliš meni je lako da slušam svake godine priču kako je Miloš upoznao Vladimira Jugovića na benzinskoj pumpi devedeset šeste.
- Čovek se zove Milan.
- Ma znam, šalim se. E, ionako su oni predgrupa, šta se sekiraš. Nego idi ti raspremaj ono, sad će pravi gosti da dođu!
Projekcija uspeha neke sportske ekipe na lični mikrosvet, uglavnom neuspešan.
- E da si vid'o kako smo sinoć ja i Pera jebali onu pevaljku!
- Misliš Pera je jebo?
- Da.
Poređenje koje najbliže određuje neopisivo mnoštvo ljudi. Nastalo je iz neobjašnjive zaljubljenosti prostog naroda za čitanjem crkvenih kalendarčića što popa donese kad dođe da sveti vod'cu.
Svaki Božiji dan je rezervisan za nekog, takozvanog sitnog sveca. To su oni napisani tankim crnim slovima. Ne tako retko, desi se da su u isti dan smeštena i po tri-četir, jer zaboga, nema dana kol'ko ima sitnije' svetaca.
- I eto mene u pola sedam ispredpošte, ko sova sam ust'o da bi doš'o pre sviju. Ali đavo nikad ne spava. Prc, ispredpošte ljudiii ko sitnih svetaca. Ceo dan staj'o, a penziju ne stigoh da podignem. Jebem li im krušnu mrvu! Deder onaj lavor, ne mogu do vecea sad da se gegam.
- Mršći deda, ima još ćivota u tebi! Pazi samo kako hodaš, nemoj ko onda kuk da sjebeš. Pomog'o bih ti, al osto još samo Neksus da srušimo, ne smem da rizikujem partiju.
