Ako hoćeš precizno da oceniš čoveka, daj mu da izađe 2 na 1 sa tvojim golmanom, ako doda u stranu, goni govno u pizdu materinu, govorili su naši stari. Takav nečovek nikad ne ulazi u rizik, generalno je nezanimljiv. Nije hteo da zvoni ljudima na vrata sa ortacima posle škole ni da gviri u žensku svlačionicu. Štekara.
-Halo, školski?
-Ko je to?
-Ovde Mare, iz srednje. Htedo da te pitam nešto.
-Pucaj.
-Jel bi hteo da uložiš u farmu tapira u Aranđelovcu? Skače im cena ko luda ove godine!
-Ugini.
-Pičkice.
Čest i omiljen verbalni šamar. Stekao svoju popularnost u internet raspravama, jerbo tu pod blagorodnim lažnim imenom niko ne može da skonta tvoj nivo akademskog znanja.
- E bre deda, stvarno si prso! Izađi malo napolje, druži se sa ljudima, 'rani golubove! To ti je šesti dnevnik danas koji gledaš!
- Dečko, informiši se malo, postoje samo tri dnevnika!
- More marš iz kuće, 'oću da jebem!
- Miloše, moram priznati da se malo plašim. Šta će biti ako Turci ovo dobiju?
- Ajde bre Vuče, informiši se malo. Zar nisi pročitao u Kuriru da po majanskom kalendaru Srbi izlaze na Bosfor do kraja 1393?
Dežurni mrgud i partibrejker u društvu, mladi deda.
- Vaš plan o ovoj akciji je totalno nezreo kao kod desetogodišnjaka. Uzmimo samo u obzir da je mesto verovatno dobro čuvano, ima i psa sigurno i zato smatram da je najbolje da prvo pošaljemo čoveka da izvidi teren. Ja ću ići severnom stranom dok vas dvojic...
- Alo bre Kriger, šta sereš više! Ne napadamo Prištinu nego krademo bostan jebeni!
Izraz korišćen nakon što iz aparata izađe beli dim, tj. kad isti ispusti dušu i začuje se poslednja reč tehnike.
-"Milivoje, nešto se desilo s televizorom danas, počeo da zuji, onda mu samo poplavela slika i nest'o ton. Da zovemo majstora?"
-"Ma kakav majstor, ta nova sranja prave tako da traju dok im ne istekne garancija. Sad možeš da se slikaš sa njim".
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬-"'de si bre Milivoje jebolitepas! Dolazi mi majka danas, treba neko kuću da usisa! Uzmi taj usisivač tamo i počni! 'ajmooooooo Milivojeeeeee!"
-"Jebemlititrunje, ženturačo, pa je l' crklo govno pre pešes dana? Jes' da je Slobodin, al' što bi rekla Generacija, znaj da znaj, svemu dođe kraj. Sad možeš da se slikaš sa njim. Il' da ga koristimo kao minobacač".
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬-"Milivoje, 'ajde slikaj mi ovo, jednom se udaje ćerka jedinica!"
-"Jebem ti udaju takvu, ne udaje se ona nego se ženi, vidiš da ovaj ima u planu da se prizeti... Daj taj fotoaparat...:kvrc:... E kurac, crk''o! Sad možeš da se slikaš sa njim!"
"Srećna slava, domaćine!" ili što bi rekle naše bliskoistočne kolege "alahu akbar!". Tako počinje napad. Dok naše kolege nose AK-47 ili opasač pun eksploziva, mi imamo mnogo prefinjenije oružje, oružje koje ne budi sumnju.
Svi ste ga bar jednom dobili i/ili postavili nekome u kuću. Svi znate za one bombonjere ili one čokolade od 300g sa suvim grožđem. To je ono što se drži u najdaljem kutku špajza, odmah iza one zaboravljene tegle ajvara od pre 5 godina (jer, hronološki gledano, tu je toj bombonjeri i mesto). Onda, kada dođe vreme slava, ta farma klostridijuma botulinuma se vadi iz tame. Tada imate osećaj da ste Indijana Džouns lično - kao da uzimate stare egipatske spise iz Tutankamonove grobnice i lagano duvate kako biste sklonili slojeve prašine koji se tu vekovima skupljaju, praveći pustinsku oluju usput. Zatim ste je upakovali u jednu ukrasnu kesu sa tematskim krstom i ćiriličnim slovima daleko od pripremljenog ataka.
Iskusni bioteroristi znaju da prepoznaju ovo smrtonosno oružje (evo jednog nagoveštaja: farbrika koja je prozvodila dati slatkiš je iz Čehoslovačke) i da urade najgnusniju stvar moguću - da ga stave u najdalji kutak špajza, ponavljajući istoriju i bar duplirajući količinu otrova koji unutra buja.
(Urgentni centar. Tri dana posle sv. Nikole)
-Doktore, pomagajte! Dete ne može da mi se pokrene!
-Dajte ga brzo ovamo!
-Mislim da je pojeo slatko što je kum doneo.
-Zašto sumnjate baš na to?
-Videla sam tu bombonjeru na sajtu secanja.com
-Neka nam je bog u pomoći...
Potpuno spreman za sve izazove.
Sati i sati mukotrpnih treninga konačno su počeli da se isplaćuju i da daju tražene rezultate - dosegao si željeni nivo svojih sposobnosti.
Sve što ti sada preostaje jeste da nastaviš da redovno vežbaš, kako ne bi dozvolio da se ponovo zapustiš i vratiš u početni stadijum.
- Svestan si da piješ petu čašicu rakije, a tek smo došli na svadbu?
- Apsolutno.
- I?
- Ne boj se, neće mi biti ništa, u formi sam još od prošle nedelje i kumove slave.
- U toj formi si ti od kad sam se udala za tebe.
- Tačno. Zapitaj se zašto je to tako.
Zadnji vezni među nezaposlenima. Počeo da šljaka, ali volonterski. Za put i topli obrok; eventualno za crvnedaće sa biroa. Sa koordinatama X: Ni na nebu; Y: Ni na zemlji; Z: 0, pripravnik je onaj srednji stalež koji ima ingerencije poput muža baksuzne žene, trećeg golmana Pardubica ili desnog entera na tastaturi. A od nekud mora da se pođe, jbg.
Dok drugi dolaze na posao u autima, ovaj cepa kao Fred Kremenko, pešaka. I to fazon četrespet minuta. U najboljem slučaju zajaše bajs, spusti se do firme, usput vešto izbegavajući babe, kontejnere, motorna vozila, odocnele pijance i preuranjene kladioničare.
- Šefe, neću valjda morati da brojim sve šrafove u toj kutiji?
- Dakako, Jovanoviću, da-kako!
Osnovna zaštita usnulog organizma. Sto posto helta i armora u cugu. Deluje bilo da jedinka spava na jogi dušeku na 25 stepeni ili na rosnoj sedimentnoj steni na Maljenu: važno je da se nađe neko hipersenzitivan da prebaci makar ponjavu preko lumbalnog dela. Najosetljivijeg. I spavač je siguran.
Ričard Gere spava go do pojasa, ali, pazite - do pojasa. Sredina je bezbedna. Kakvi da se prehladi, pa da svaki čas prekida muvanje trčeći do klonjare!
Baka najpre pokrije preko sredine. Još ni prve spavačke bale nisu krenule, a ona već nabacuje duplo ćebe i nešto vrača. I ušušne marginama, da ne nazebe drob, kako ona kaže.
Zaključak: Ko pokriva preko sredine, ne može biti loš čovek!
- Jao, Boso, mislim da je on taj! Gosn. Pravi!
- Mungos? Izbambusao dobro, a? Heh.
- Ma dobro to, mada jeste triput uzgredbudirečeno. Nego, kad sam pala ko domina i zakuntala na trosedu, uzeo penjoar i pokrio me preko sredine.
- Gosn Pravi, vaistinu.
Ko spasi samoubicu spasio je dušu svoju. U svakoj prilici na svakom mestu, na poslu, u šopingu na malom fudbalu treba gledati da spasite samoubojicu. Posle on radi za vas, (odličan film Senka) zahvalan je, zove vas na slavu pa vi kažete ma mi se znamo s posla i namignete a imate vlast nad njim. Budete i kum i do kraja života se cenite. Oduvek sam želeo da spasim nekog samoubicu da ga mamim da siđe s prozora da mu kažem da je život samo jedan i da mi svi tapšu dole, da budem heroj pored jadnoga neuspeloga samoubojice da sijam! Posle da kažem u intervjuu: "vrlo je bitan taj prvi kontakt, prilazne reči potencionalnom samoubici, to ne može svako. Kad god nije neki musliman razgovor treba navoditi na slavu i da vas zove na nju, prvi dan po mogućstvu. Ja inače idem na mnogo slava i sve prvi dan me zovu."
Svojim čamcem krstarim Dunavom, jurim svog samoubicu ali pun Dunav lovaca samoubica a na čelu Renato Grbić drži monopol ko Marina Tucaković u tekstopisanju, deli Jevreje po zasluzi. Pada jedan, okupiše se oko njega čamcima mu preprečili put da ne ispliva. Eno vidim dole izijem flips već izvuko svog samoubicu moram da požurim. Desno od mene nešto bućnu. Ponadah se da je neka razočarana studentkinja Agroživa pa da je tešim. Kad ja tamo ono neki jadnik kockar, nema tries kila, prebio sam ga veslom i skinuo mu jaknu. Dal će da me zove na slavu sad.
Lik koji rešava tuđe muke i tegobe, bilo da su pravne ili fizičke prirode. Jedan poziv menja sve. Mada, ukoliko je dokon, on priskače u pomoć i nepozvan. Baka na semaforu, dete na drvetu, polomljena štikla ili nepristojni kontrolor.
- Zakazali mi ferku posle škole. A znam da će ona cava da dođe sa ortacima.
- Ništa, uzimaj telefon i zovi Ćomija ombudsmana. Rešiće on to bez po muke.
Potvrđujem da jesam.
- Čekaj, skočio si sa drugog sprata švalerkinog stana i polomio ključnu kost, slomio levu potkolenicu, desnu ruku, a onda je sišao njen muž i polomio ti još tri rebra? Pa ti si žešće najeb'o.
- Gde nisam ...
Nešto što nikako ne bi trebalo voditi u šetnju planinom gde bi moglo da bude opasnih životinja, recimo na Jahorinu.
- Čujem, ideš s Majom na planinarenje?
- Brate, dobro čuješ, idemo u planinarski dom "Međedović" u Ribniku na nedelju dana. Znaš što će da bude gotivno, preko dana šetnja šumom, posle domaći kajmaksiršunkarakija a uveče vino i topla vatrica pa, hehe, u krpice. Ma šta da ti kažem, ima da bude za priču unucima.
- Šetnja šumom, a? A ako naiđete na, recimo, međeda? Toga tako ima kolko oćeš.
- E sad, jebemliga šta će ona da radi al ja begam.
- I ostavljaš Maju da je međed siluje i proždere?
- Pa, da.
- Daj ne zajebavaj bre, vidi na šta ličiš, trista kila imaš a ona em je ko čigra em svako jutro ide na trčanje oko bloka.
- Dobro, možda bi morao prvo da je klepnem motkom po nozi, polomim joj skočni zglob recimo... al nema da se sekiraš, umakao bi ja.
- Ne znam brate, to mi već malo jajarski.
Nešto se dešava. Nešto što mi ne možemo kontrolisati, ali ipak daje smisao životu. Nešto čime ljudi opisuju sudbinu, kada se nešto loše desi, ali ćute.
-Đe si kume, svatovi te viđeli! Š'a ima?
-Ma sviranje klincu.
-Kako je u životu?
-Ide.
Valuta, koja da postoji, vredela bi u odnosu na naš dinar koliko i kuvajtski. Dakle jedan naš za cirka 300 kuvajtskih.
- Priloži neki dinar deder, da poplaćamo račune ženo moja najlepša na svetu.
- Molim? Ne čujem te, uš'o mi šampon u uši.
- Kažem, daj vajferta da nam ne isključe struju, jebem te u guzičinu bre.
- La la la la, ne čujem teeeeee, šampon u ušima la la la la la.
- Jebem vas moderne i urbane u dupe sve.
- E a jesi video što sam kupila dva'es kila šminke što mi ne treba i pešes majica i suknji koje će da mi trunu u ormanu jer mi se tada učinilo da su mi se svidele?
Dobrodušni momak gabaritne konstitucije. Biće koje odlikuju mrčovska građa i detinja duša, koja istrčava napolje čim bracika otvori svoja usta koja mogu celo pečeno pile obuhvatiti. Bracika obično ne zna da sabira van prve desetice, ali zato može da natovari četiri džaka cementa na leđa. Dobar k'o lebac i vazda spreman da pomogne, ali prostodušan i dezinhibiran ubi Bože, pa se lako može desiti da ti priskoči u pomoć i iscepa ti deset metara drva, a onda ti pojede sav pasulj sa slaninom koji je žena skuvala za naredna dva dana i posle ti se posere na sred dvorišta ostavivši nagaznu minu veličine svoje glave. Jebiga kad još nije proniknuo u tajne WC šolje. Bracika je jednostavno lik kakav treba svakom selu u Vaseljeni.
- Kakve su ti ovo ogrebotine na podu i zidovima?
- Ma pokušavao juče da ubacim novi šifonjer, al' neće kroz vrata da ga jebeš, nas četvoro gura i ni makac. Ja šta ću, zovnem Miška Budinog, dođe čovek, uze zalet, progura ga kroz vrata dok reče keks, ali razjeba sve okolo. Posle mi popi celu flašu vinjaka i ode kući k'o da ništa nije bilo.
- E stvarno je bracika, jebo ga stric u prkno.
Isto što i raditi. Definitivno najrelativniji pojam Srbiji.
(NE)RADNI DAN POJEDINIH ZANIMANJA:
Šalteruša u SUP-u - "Uf, danas sam pojela dva bureka, skinula lak sa noktiju i stavila drugi, izvikala se na 20 ljudi i lupila koji pečat, još jedan savim običan dan."
Pripravnik - "U pizdu materinu, danas sam skuvao 35 kafa, deset puta bio u prodavnici, dvaput do trafike i triput sam menjao WC papir u šefovoj klonji, noge mi se izlizale do kolena!"
Taksista - "Prešao sam 800km, a četiri stranke su odbili da mi plate, tako da sam radio uzalud, moraću dnevnicom da pokrijem minus..."
Vojnik ugovorac - "Danas se poručnik dero na nas što smo onog debelog vezali za krevet, posle smo igrali tablić u pivo, ja pobedio, jeo i ajd kući!"
Rudar u Majdanpeku - "Leb ti jebem, izgubio sam 80 posto sluha na levo uvo kad je onaj debil iz Palanku opalio dinamit, a nije rekao pozor! Onda smo kupili taj krš, 130 kolica sam natovario, po mraku, jer je Fića cigan pijan polomio poslednji fenjer koji smo imali, najeb živi!"
Vajar - "Mešao sam dvesta kila gline motikom u kolicima."
Profesor na ekonomskom - "Došla mi neka koja već peti put pada Makro, i ja je pustio. Jeste da mi je dala 200 evra, ali bih je pustio svejedno..."
Programer - "Pojeo sam dve milke od 300 grama, popio 5 litara kole i iskucao 200.000 linija u C++, baš sam bio lenj danas..."
Sveštenik - "Dva krštenja i sahrana, dvaput amin, jednom aliluja, 350 evra u džepu."
Prodavac kirbija - "Kucao sam na 500 kapija, dobio dva šamara i jednom pustili kera na mene, a prodao sam kurac..."
Vrelo letnji dan, tek poneka ptičica otpeva odu suncu iz krošnje starog hrasta, cipiripi nateže vevericu u kućici na drvetu, kapi znoja se slivaju niz masno naborano čelo izraubanog fizikalca koji pravi betonske oblike za ograde ciganskih kuća...Kola se zaustavljaju, izlazi pička prepička....
- Jel pravite betonske znakove interpunkcije možda?
- Ne pravim pitanje, sve ostalo može.
Lutati bez nekog određenog cilja. Baš onako kao muva bez glave.
- Dušo, odoh malo da glavrnjam po čaršiji.
- Ček! Zašta ideš do grada?
- Pa onako...
- Onako? Znam te puško dok si pištolj bila... Ideš kod Mileta u onu njegovu birtiju da se nalivaš šomom. Nećeš ga majci, dok se ja nešto pitam...
